Šta je to sitno, nezadovoljno, nesigurno i neizgrađeno u njemu? Nedostatak svesti? Preslikavanje porodičnog modela? Ugrađeni stav o tome da žena treba da bude slaba da bi on mogao da bude njen zaštitnik i prosečna da ne bi ugrožavala njegovu nadprosečnost?
Genetski prezir prema ženama, koji ga navodi na izbor koji neće poljuljati ubeđenja koja je pokupio nasleđem? Nešto u šta se ne dira, što se ne preispituje i na šta se ne stavljaju primedbe, kao recimo, krsna slava?
Međutim, žene od svesti i integriteta sve preispituju i u sve diraju. Njih će zanimati zašto slavite baš tu slavu i zašto na taj način. Želeće da prilagode tradiciju svom načinu života, jer tako mogu da je prihvate. Dogma ih ne zanima, one postavljaju nezgodna pitanja o smislu svega, jer žele da znaju u čemu je stvar.
One će utvrditi da je sjajan muškarac koji ima ženu bez imalo sjaja, naprosto oštećen, samo na manje očigledan način.
A zašto njima treba sjajan muškarac? Da ih reprezentuje na najbolji način? Da ga se ne stide u društvu? Da mogu da se pouzdaju u njega? Da mu rađaju sjajnu decu?
Sve to. Dešava se da se spoje sjajni ljudi. Možda je sreća u pitanju. Možda karma. Možda iskustvo i integritet. Ili sve to.
Retki svetli primeru kažu da je moguće. Postoji. Možda ne za nas, u ovom trenutku, ali moguće je.
Eto nečeg u šta možemo da verujemo, posle sveg preispitivanja.
