Sve češće razumem ono “oprosti im Bože, jer ne znaju šta čine” – ne radi se tu o tome da neko ne zna šta upravo radi, nego da uopšte nije svestan ni zašto to radi, ni šta to govori o njemu, ni čemu ga uči data situacija, niti ima pojma da su okolnosti, događaji, ljudi, koji nas izazivaju, lekcije suočavanja sa sobom, ispiti kakvoće naše ličnosti.
To su sve one situacije u kojima smo u poziciji da nekoga osudimo, da ga prozovemo, ispljujemo, da ga kaznimo. To je ono kad se probudi pravednički gnev, a taj vodi ka linču. A mi baš volimo da mu se prepustimo. Mi ljudi. Da zapenimo protiv nepravde, surovosti, govora mržnje i da razapnemo te nepravedne, surove i mrzitelje, da ih opljujemo, izvrgnemo ruglu, zakucamo na krst, okačimo da vise naglavačke, nateramo ih da progutaju sopstvene jezike, naseckamo ih sitno i sameljemo u mašini za mlevenje pristojnosti i dostojanstva. Samo bahato, može nam se – jer smo u pravu.
Biti u pravu je jedna opasna iluzija. Opak trip. Oni koji su u pravu, smeju sve. Da unište one koji nisu u njihovom pravu. Biti u pravu, znači biti u poziciji da gađaš teškom artiljerijom onoga ko se služio peckalicom, pa je nezgodno bocnuo nečije pravo. Sram ga bilo, kako se usudio, sad će da vidi – vadi bombe, šmajsere, topove, granate, H bombe. Jer ovo ti je idealna prilika da kanališeš svoju agresivnost, mržu, ogorčenje, frustracije i nakupljene uvrede koje nikada nisi mogao da uzvratiš, jer nisi bio u poziciji, nisi bio tako očigledno u pravu. Sad! Udri! Što širim otkosom, da poskidaš što više glava, za svaki slučaj. Ko zna kad će sledeći put neko tako dobro da ti se namesti.
Čuli ste za onaj čuveni eksperiment (pominjala sam ga više puta u svojim tekstovima) u kojima su učesnicima dali zadatak da kažnjavaju netačne odgovore drugih učesnika, elektrošokovima? Znači, imali su glumce koji su netačno odgovarali i učesnike eksperimenta koji su imali moć da okrenu dugme i pojačaju struju – rečeno im je da imaju pravo to da urade, odnosno, da onog ko uporno greši, žešće kažnjavaju. Šta mislite, šta se događalo? Glumci su davali pogrešne odgovore i ubedljivo glumili reakciju na “elektrošokove”, a učesnici su okretali dugme i puštali struju (i pojačavali kažnajvanje) gledajući kako se ljudi previjaju u bolovima, jer su bili u pravu. Jedan od gomile učesnika je odustao, kad je shvatio da treba nekome da nanese bol i rekao da ne može da učestvuje u takvom eksperimentu. Jedan.
