Pre 30 godina, Quentin Tarantino je snimio kultni film Pulp Fiction koji je za kratko vreme napunio biskopske sale. Kada se pojavio, te 1994. godine, napravio je pometnju u američkoj kinematografiji, a scenu u kojoj dvojica ubica sede u kolima i pričaju o brzoj hrani, dok slušaju Kool&The Gang, i danas svi prepričavaju kada se podsete kultnog dela.
Priča o različitim ekipama mafijaša, dilerima droge i ološa u sunčanom Los Anđelesu još uvek deluje zapanjujuće sveže.
Pulp Fiction je Tarantinov drugi film, a smatra se remek-delom zbog nezaboravnih dijaloga, inovativne narativne strukture i jedinstvene mešavine humora i nasilja. Bio je nominovan za 7 Oskara, od Ume Thurman i Samuela L. Jacksona je napravio zvezde, dok je John Travolta “povratio” svoju karijeru.
Film je istovremeno mračan, dirljiv i smešan, što je Tarantino sa lakoćom postigao, dok je i danas pojedinim režiserima teško da pogode notu, a da ne preteraju i odu u ekstrem kada kombinuju različite žanrove.
instagram.com/rottentomatoes
Pulp Fiction je poznat po nelinearnom narativu koji spaja tri povezane krimi priče. Sve priče se prepliću i mešaju, ali zahvaljujući režiserovom talentu, nimalo ne zbunjuju gledaoce. Tarantino je često odavao počast francuskim filmskim stvaraocima Jean-Luc Godardu and Jean-Pierre Melvillu, čiji su raniji filmovi takođe predstavljali svoje narative neobičnim redosledom i modifikovali pravila kriminalnog žanra.
Pozivajući publiku da sastavi Pulp Fiction kao slagalicu, Tarantino je otvorio put za filmove kao što su Memento (2000), Go (1999) i Lock, Lock, Stock and Two Smoking Barrels (1998).
instagram.com/fuckinggoodmovies
Pop kultura se susreće sa postmodernizmom
U svom uticajnom eseju Postmodernizam, ili kulturna logika kasnog kapitalizma, prvi put objavljenom 1984. godine, politički teoretičar Frederic Jameson skovao je termin „nova bezdubina“ da bi opisao postmodernu kulturu. Jameson je primetio pomak od dubine, značenja i autentičnosti koji su karakterisali ranije oblike kulture, ka fokusu na površinu i stil.
Film Pulp Fiction odgovara Jamesonovoj definiciji “bezdubine”. Prepuna je omaža popularnoj kulturi i živopisnog niza likova izvučenih iz drugih filmova B kategorije – ubice, mafijaški bosovi, bokseri, traumatizovani ratni veterani i narkomani u smokingu. To je film površina i aluzija.
Najpoznatija scena odvija se u Jack Rabbit Slimu, retro restoranu iz pedesetih godina prošlog veka. Ples između Ume Thurman i Johna Travolte odaje počast drugim plesnim scenama u filmovima kao što su 8 ½ (1963) i Band of Outsiders (1964).
instagram.com/fuckinggoodmovies
Reči i muzika
Filmski kritičar Roger Ebert jednom je primetio kako Tarantinovi likovi „često govore pod pravim uglom u odnosu na akciju“ i sadrže dugačke govore. Pulp Fiction je pun duhovitih i citiranih monologa i dijaloga, od filozofskih do svakodnevnih. Razgovori o masaži stopala i piti od borovnice su nasuprot razmišljanju o sudbini i iskupljenju, kao i citiranju Biblije.
Tarantino je dobio Oskara za scenario 1995. godine, a mnogi su ga i pre toga smatrali najsjajnijim piscem u istoriji filma. Nebrojeni drugi filmski stvaraoci su nastojali da repliciraju atmosferu kakvu ima Pulp Fiction. Muzika je jednako važna kao i dijalog – bila je to mešavina surf roka, soula i klasičnog rokenrola. Saundtrek je više od godinu dana bio na skoro svim top listama.
Iako je zvanično objavljen u oktobru 1994. godine, Pulp Fiction je već napravio pometnju ranije, osvojivši prestižnu Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu. I sam Tarantino je delovao zapanjeno, rekavši publici u Kanu: „Ne snimam filmove koji okupljaju ljude. Snimam filmove koji dele ljude.”
instagram.com/fuckinggoodmovies
Mnogi su obožavali Pulp Fiction zbog njegove opojne privlačnosti i čistog adrenalinskog zadovoljstva. Filmski kritičar Todd McCarthy nazvao ga je filmom „punim smelosti, humora i dijaboličnog izuma“.
Neki su kritikovali film zbog prekomerne količine krvi i neodgovorne upotrebe rasnih uvreda. Bez obzira na to, njegov finansijski uspeh (zarada na blagajnama od 213 miliona iz budžeta od 8 miliona dolara) je signalizirao rastući značaj i kulturni prestiž nezavisnih američkih filmova. Miramax, studio koji ga je podržao, postao je glavna sila u industriji.
Trajno nasleđe
Ubrzo nakon objavljivanja filma Pulp Fiction, reč tarantinoesque pojavila se u Oksofrd engleskom rečniku. Mnogi su nakon toga pokušali da naprave filmove sa sličnom pričom, a Holivud je iznenada počeo da masovno proizvodi niskobudžetne krimi trilere sa duhovitim, samorefleksivnim dijalozima. Things to Do in Denver When You’re Dead (1995), 2 Days In The Valley (1996) i Very Bad Things (1998) su samo neki primeri.
instagram.com/fuckinggoodmovies
Tarantino je jednom sumirao svoj radni metod na sledeći način: “Na kraju, sve što pokušavam da uradim je da spojim sofisticirano pripovedanje sa jezivom temom. Mislim da je to zabavno veče u bioskopu. Rekao bih da ne postoji bolji način da se opiše Pulp Fiction.”
Pročitajte još: Vodi me na ples: Plesni pokreti ovekovečeni na filmu
Naslovna fotografija: instagram.com/filmthusiast
Sanja Belinić
