Da li je ali suprotno od ili? Nije, samo pokušavam da vas zbunim. Oba su isključiva. Ovo ili ono. Ali, ako ovo, onda ovako, a ako ono, onda onako. Ali samo ukazuje na posledice ili-ja.
Suprotno od ograničenog ili je bezgranično i.
I ovo i ono, i ali i ako, i jeste i nije, i može i ne može, i sada i uvek, i jedno i drugo i svako sledeće…
Suprotnosti se ogledaju jedna u drugoj, uvek idu u paru i jedna se vidi zahvaljući tome što se druga ne vidi, kao što nedostatak jedne uočavamo samo zato što je druga upadljiva.
Orijentišući se kroz lavirint mogućih i nemogućih ilija, alija, akoa, prema slabašnom svetioniku logike uzroka i posledice, odgurujući se o obale suprotnosti, povremeno se nasučemo na sprud apsurda, upotrebimo veslo dijalektike i odgurnemo se dalje, plitkim gazom po uvalama protivrečnosti, uz negostoljubive obale paradoksa.
Ako možemo da kažemo da u suštini plovimo nizvodno, iako dobar deo vremena i energije potrošimo gurajući sve uz… uzvodno, opirući se strujama i tokovima, to je samo zato što smo navikli da objedinjujemo suprotnosti, pa više i ne primećujemo kad jeste, kad nije. Prosto je tako, kako je, a mi smo to što jesmo.
A to tako kako je obuhvata sve što trenutno jeste. I ako nema izgleda da se promeni, već sutra može biti potpuno drugačije.
A to što smo to što jesmo, obuhvata sve što smo postali do ovog trenutka. Iako izgleda da ćemo sutra biti duplo bolji nego danas, možda ćemo ipak samo biti duplo stariji.
Ko može da se zakune u postojanost, a da tom zakletvom ne obuhvati i nepostojanost, koja se vozi prikačena odozdo za svoj par i samo čeka kad će neka iznenadna struja (koju smo očekivali) da izvrne čamac postojanosti, tako da mu se nepostojano dno nađe na vrhu?!
Ko može da se zakune u ono što jeste, a da ne zadrhti od pomisli da već sutra može ne samo da postane nešto što nikad nije bio, nego i da prestane da postoji i postane suprotno od jeste.
Ko može da zadrži filozofski mir i da se smeje neizvesnosti svega izvesnog, položio je humor apsurda za devetku.
Njemu sve može da bude smešno, dokle god uopšte sve može da bude. Odnosno, dok on bude tu, da svedoči.
Taj mudrac, taj veliki guru suprotnog od ili osetio je svu sputanost koju nude suprotnosti, sve zamke dualiteta, svu bedu slobode izbora.
On zna da slobode nema u telu na Zemlji, kao što nema ni večnosti ni bezvremenosti. Da bi dosegao nedosežno, moraš prestati da budeš čovek. Da bi obuhvatio, objedinio, transcendirao i transformisao sve suprotnosti, apsurde i paradokse, kroz telo na Zemlji, ograničeno proticanjem i oticanjem, da bi naučio jedino i koje zamenjuje svako ili čoveku je data ljubav, božanska po prirodi.
Ali, čovek, stvaralac na svom terenu, kreativan uvek i samo zbog težnje da izmakne, uzdigne se i suprotstavi terajući sve uz… uzvodno, dosegao je duhovitost, koju mu uopšte niko nije darovao i koja je potpuno van božanskog paketa surfuj i prenesi.
Čak ne postoji ni adekvatna reč, jer humor i satira su kategorije, a duhovitost nije sasvim tačan pojam. Ukazuje na duh, ali za opis slobodnog duha podešenog na frekvenciju burleske, koji je istovremeno skroz ciničan i potpuno nežan, skroz istinit i neodoljivo radostan…
Duhovitost nema svoju suprotnost. To nije neduhovitost – ona je samo prosta negacija. Duhovitost je ultimativna.
I tako, osim ljubavi, koju pogrešno shvatamo i ne koristimo je kao ono bezgranično i koje sve obuhvata i povezuje, imamo sasvim ljudsku magiju, kojom smo u stanju da zabavimo i sebe i sve oko sebe, dok teramo uzvodno, a ili preti da nas nasuče.
Izvor fotografija: pinterest.com
