Mira Brtka je nosilac novih tendencija u srpskoj savremenoj umetnosti druge polovine prošlog veka. Svoje obrazovanje stiče u Beogradu, a umetničku karijeru gradi u Rimu. Iza sebe je ostavila veliki umetnički opus, čiji deo ćemo imati prilike da vidimo tokom trajanja izložbe Refleksije, u Muzeju grada Beograda, od 17. marta do 25. aprila 2021. godine.
Refleksije omogućavaju da se sa pedesetogodišnje vremenske distance, od prvog samostalnog nastupa u Muzeju Savremene umetnosti u Novom Sadu i salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1971. godine nepristrasno i u duhu novog vremena sagleda raznovrsni i multimedijski opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke.
Izložba Refleksije donosi pregled njene produkcije od 1964. godine, “Rimskog perioda” do 2012. godine. Izložba predstavlja pregled različitih ciklusa koji nas približavaju transformaciji njenog umetničkog identiteta, od praktikanta postenformelističkih iskustava, do predstavnika novih tendencija u savremenoj evropskoj umetnosti, od zastupnika Arganove (Giulio Carlo Argan) ideje projekta i Meninog (Filiberto Menna) stava “da umetnost ima pravo na zasebnost, ne da bi se izdvojila, nego da bi bila model drugim znanjima i praksama”, do približavanja Olivinom (Achille Bonito Oliva) konceptu transavangarde po kojem je “”tkivo nove umetnosti prožeto značajnom dozom subjektivizma i osećajnosti, koji ne treba shvatiti samo kao autobiografski i privatni sindrom, već kao usklađenost umetnosti i individualnih motiva pročišćenih upotrebom svesnog i kontrolisanog jezika”.
Refleksije mogu i treba da ukažu na uticaj novih tendencija savremene evropske umetnosti na tokove jugoslovenske – srpske umetnosti druge polovine prošlog veka.
Izložba će prikazati najreprezentativnije radove iz opusa umetnice, u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda. Biće prikazane serije slika u duhu postenformela, kojim započinje njeno slikarsko stvaralaštvo u Rimu, zatim istraživanja svetlosti i boje iz perioda stvaralaštva u okviru grupe “Illumination”. Sledi ciklus “Belih slika”, odlikovan racionalističkom geometrijskom formom, novim tretmanom materije, prostora i svetla u slici. U rimskom okruženju, praktikovala je neke od specifičnih slikarskih koncepcija, u maniru (p)op-artističkog koncepta slike. U svom višemedijskom opusu, na autentičan način je koristila papir, tekstil i tradicionalnu tehniku veza, istražujući mesto susreta dvodimenzionalnih radova sa trodimenzionalnošću i slobodnom formom (kolaž, asamblaž, objekat). Njen likovni izraz ostaje dosledan isticanju likovnih elemenata kao strukturalne zasebnosti i pikturalne vrednosti, što pokazuju serije pod nazivima “Lineari” i “Čisto slikarstvo”. Skulpturi se posvećuje od 1990. godine, a izložba će prikazati sve njene vajarske tematske cikluse (Akumulacije, Crvena skulptura, Linearna skulptura, Metamehanike, Spolja-iznutra…), od skulptura malog formata, do onih monumentalnih.
Mira Brtka je imala, kao retko koji umetnik sa našeg prostora, široko polje umetničkog izražavanja. Pored njenog likovnog stvaralaštva, izložba Refleksije će prikazati paralelno, i sa jednakim fokusom, njenu delatnost kao filmske režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke, aktivistkinje.
Na izložbi će biti prikazano više od 300 pojedinačnih eksponata, na 16 različitih pozicija-celina I sprata izlagačkog prostora Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici.
Izložba Refleksije | Reflections ima cilj da prikaže stvaralaštvo Mire Brtke u njegovoj celini i složenosti.
Biografije Mire Brtke
Mira Brtka (1930-2014) završila je studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. Akademiju lepih umetnosti u Rimu završila je 1963. Njeni slikarski počeci sredinom šezdesetih godina prošlog veka odvijaju se u atmosferi italijanske umetnosti perioda “posle enformela”, od 1966. dalje u slikama, kolažima i temperama na kartonu prelazi na kolorističku apstrakciju u simbiozi geometrijskih i organskih oblika “tvrdih ivica”. Bila je članica istaknute umetničke grupe mladih stvaralaca “Illumination”, pod mentorstvom japanskog umetnika Nobuja Abea (Nobuya Abe), koja se zbog specifične fizionomije izdvaja u tadašnjoj italijanskoj umetničkoj klimi obeleženoj problemskom situacijom “posle enformela”. Za sve vreme između 1970. i 2012. povremeno dopunjuje ciklus “Radova s vezom” u kojem obnavlja tardicionalnu manuelnu tehniku oblikovanja u tkanini, u saradnji salokalnim tkaljama, Slovakinjama.
Baveći se različitim umetničkim poslovima i društvenim inicijativama, odolevajući egzistencijalnim izazovima i dokazujući se u dvema sredinama svoga delovanja, uprkos lič noj životnoj tragediji (smrt sina i muža), Brtka je ovaplotila izuzetno dinamični “nomadski” lik više disciplinarne kosmopolitske i ujedno izvorne lokalne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje.
Veze sa beogradskom umetničkom scenom uspostavlja učešćem na Trijenalu 1967. godine i Oktobarskom salonu 1968. godine. Slede samostalne izložbe u Sarajevu 1970, Novom Sadu i Beogradu (u Salonu Muzeja savremene umetnosti) 1971. godine, nakon kojih izlaže samostalno i u okviru kolektivnih izložbi mnogo puta. Retrospektiva u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, 2012. sublimira njeno dotadašnje stvaralaštvo. Bavila se pozorišnom i filmskom režijom, scenografijom, kostimografijom, animiranim filmom, modom (unikatne “Mirine haljine”), slikarstvom, kolažom i skulpturom. Osnovala je umetničku asocijaciju “Biro bunker” u Staroj Pazovi 1994. Stvarajući aktivno, najpre u Rimu, zatim u Jugoslaviji, do poslednjih godina svog života, umire 2014. godine.
