Brinuti o sebi, biti nezavistan, a pri tom ne izgraditi oklope i zidove, ostati emotivno otvoren, veliki je izazov i pored brojnih benefita (a nije najveći onaj da ste prosto zadovoljni što smete i umete da budete ono što jeste), tu su i neke frustracije i neprijatnosti sa kojima se suočavate na dnevnom nivou.
Pokušavate da ne dozvolite osećanjima da vam smetaju, kada donosite važne odluke, ali znate da ne ona ne mogu da budu potpuno odvojena ni od posla, ni od odnosa i da zapravo, sve teške izbore prate teška osećanja. Nedopuštanje osećanjima da utiču na vas, zapravo znači da se stalno i mnogo bavite osećanjima, jer ona popuštaju pritisak samo kad ih prihvatite i uvažite.
Spremni ste da se brinete o drugima uvek kada im je to potrebno, bez obzira na to koliko ste zauzeti, a pri tom ste zabrinuti zbog sebe, jer ste svesni da se preopterećujete, ili da nemate dobre granice i ne stavljate sebe na prvo mesto. Brinete o tome da ste zavisni od toga da budete potrebni, koliko god bili nezavisni i verovali da vama niko nije potreban. Da, zbunjujuće je.
Često ste u procepu između osećanja i logike, naročito kada su u pitanju ljubavna osećanja. Logički zaključujete da će, recimo, vezu na daljinu biti teško održati i da nije mudro ulagati u nešto što nema budućnosti. Ali, vi morate da poštujete svoja osećanja, koja vas upućuju da pokušate, da rizikujete, da date sve od sebe, šta god logika imala da kaže. Teško je suočiti se sa tim da želite nešto što nije logično i uskladiti to sa svojom nezavisnošću i snagom.
