Da li su se izgubili u evoluciji, u tranziciji, u ratu polova ili u tekovinama civilizacije, koja je izmestila muško ženske odnose iz konteksta opstanka i postavila ih u kontekst romantične ljubavi? Ili se to sve desilo redom, a dešava se i dalje?
Jesmo li izgubile alfa muškarce, kao što su izgubljeni dinosaurusi, ili su oni samo zastranili, pa možemo da ih pronađemo?
Jesmo li ih naprosto potisnule, razotkrivanjem svojih alfa sposobnosti?
I najsposobnijoj i najsamostalnijoj ženi potreban je muškarac na koga može da se osloni, u čiju snagu i čvrstinu može imati poverenja.
Ali, ravnoteža se poremetila. Imamo mnogo najsposobnijih i najsamostalnijih žena, koje nemaju odgovarajući podršku u svojim partnerima, a smatraju se srećnima što uopšte imaju partnera. Jer muškarci zaziru od najsposobnijih i najsamostalnijih žena – čak i oni najbolji među njima izgleda da radije biraju one žene pored kojih mogu da sačuvaju predrasudu o tome da su sve žene iste.
I najrazumnije žene upašće u zamku ljubavi, sa prvim muškarcem koji u njenoj snazi prepozna zaklon za svoje slabosti i trpeće hirovitog, nepouzdanog, nezrelog, sebičnog, emotivno zatvorenog, nesamostalnog, pa čak i surovog i grubog partnera. Neko vreme. Dok ne odluči da joj je lakše samoj, dok se ne organizuje da ima više partnera sa kojima održava nekonvencionalne, prijateljske i krevetske odnose, ili dok ne prestane da ocenjuje partnera i prihvati ga takvog kakav je i kakvog joj je ljubav izabrala.
