Obradovala sam se kada sam čula da postoji jedan program, koji već tri godine pokušava upravo ovo o čemu pišem. To je projekat socijalne inkluzije mladih bez roditeljskog staranja nazvan “Generacija budućnosti“. Naziv govori sve o važnosti ove priče. Sva deca jesu naša budućnost, imala roditelje ili ne. Samo je činjenica da su ona koja rastu u roditeljskom domu u odnosu na onu koja rastu u domu za nezbrinutu decu, zaštićena kao “beli medvedi”. A ovoj drugoj baš treba “vetar u leđa” kako bi svoj život “uveli u prave šine”.
Mladi uključeni u ovaj projekat, kroz radionice i treninge uče kako da efikasnije komuniciraju , izgrade bolje međuljudske odnose, podignu nivo samopouzdanja, kako da se izbore sa stresom, predstave sebe na što bolji način i postanu deo uspešnog tima. Sve ono što je jako važno za njihovu pravilnu socijalizaciju. Ali i za smanjenje veoma poražavajuće brojke, koja govori da u Srbiji samo 3 odsto dece bez roditeljskog staranja odluči da nastavi obrazovanje.
Sigurno će proći nekoliko godina dok ne sretnemo decu, koja su nekada bila štićenici doma za mlade bez roditeljskog staranja, na mestu direktora neke velike korporacije, ali zahvaljujući ovakvim projektima, možemo da se nadamo.
