Mi smo budućnost ovog sveta
Učili su nas da možemo da postignemo sve. Jedino što treba da uradimo je da sledimo svoje snove, da stremimo ka svojim ciljevima i samo će nebo biti granica. Bićemo žene hirurzi, žene advokati, žene inženjeri… Jedino što treba da radimo je da držimo do sebe, da se ne predajemo i da se hvatamo u koštac sa preprekama.
Mi smo mlade žene koje znaju šta hoće
Ne idemo linijom manjeg otpora. Svoje uspehe ostvarujemo sopstvenim trudom i radom. Imamo ciljeve i znamo kako da ih ostvarimo. Čak i ako ne znamo, smislićemo neki plan usput. Ne prihvatamo inferioran položaj. Diktiramo uslove.
Mi gradimo svoje karijere…
U zemlji gde je najperspektivniji posao bilo koji vid kriminala, a gde su mozgovi gavna izvozna sirovina i dalje se trudimo da steknemo obrazovanje. Nadamo se da je to put do uspeha, da će dani provedeni na predavanjima i noći provedene nad knjigom uroditi plodom. Nadamo se da će neko pročitati naše CV-jeve, pozvati nas na intervju, stisnuti nam ruku i gledati nas u oči. Verujemo da svi imamo iste šanse bez obzira na pol, veru, nacionalnu pripadnost i seksualno opredeljenje.
Mi smo aždaje
Nažalost, ima ljudi koji će pročitati prethodnih nekoliko pasusa i zaljučiti da smo frustrirane, brkate, seksualno neiživljene rospije. “Šta si ti kao neka sad bitna? Misliš da ćeš tako naći dečka, a kasnije muža? ‘Ajde ne pametuj tu previše, pusti kosu i nasmej se!” Nije problem. Mi volimo da se smejemo, volimo da izgledamo lepo i da se socijalizujemo. Ali da razjasnimo nekoliko stvari:
1. sređena frizura ne znači da nam je stalo samo do izgleda
2. priča o politici, nauci, umetnosti i sl. ne znači da ne znamo da ćaskamo uz kafu
3. komunikativnost ne implicira promiskuitet…
Mi tražimo prosto, ljudsko poštovanje
Ne trebaju nam nikakva priznanja. Ne vapimo za vašom potpunom pažnjom. Treba nam samo ono prosto, ljudsko poštovanje. Nemojte tako surovo potcenjivati našu inteligenciju. Sve jeftine priče smo i mi gledale u lošim sitkomima, isto kao i vi. Nemojte nas lagati. Nemojte počinjati priču sa nepoznatim devojkama dok nas mi čekamo kod kuće. Nemojte nam prilaziti dok vam vaše devojke greju krevet. Nemojte nam rušiti nade da ćemo naći nekog sa kim ćemo deliti život i produžavati vrstu. A ako ne želite da nam izađete u susret što se ovih nekoliko molbi tiče, onda nas makar nemojte nazivati aždajama koje će ostatak života provesti sa mačkama, jer ima niko nije bio dovoljno dobar. Budite dobri. Bićemo i mi.
Emilija Cvijanović prezire predrasude, ograničenost i nepoštovanje različitosti. Uvek je blizu, preblizu ivice koja deli realnost i maštu. Potpuni je rob estetskih uspeha i, što je najvažnije, u večitoj je potrazi za prožimajućom ljubavlju.
