Dragi dnevniče,
Genetski zajeb je zamka u koju većina žena podsvesno pada. Svako ozbiljno izučavanje psihologije i priručnih varijanti te nauke ukazuju na isto. Ljudi su i dalje životinje, te na sve reaguju nagonski. Žene pogotovo, svaki put kad “daju”, podsvesno traže dobre gene.
Tako da naša dovijanja kako bismo osvojile komad za seksualno opštenje imaju za cilj što bolji marketingu našeg genetskog potencijala. Razmećemo se nekom pameću, zelenim očima, vikinškom konstitucijom, a u suštini pokušamo da sakrijemo pravu istinu o genima koje nosimo u sebi, ne bi li smo se ogrebali za instant-snošku.
A istina u vezi sa genima obično nije nimalo svetla. Deda se kao svaki pravi Srbin, sudio sa komšijom oko međe 22 godine. Celo je bogatstvo potrošio na advokate i sudije, ali je na kraju tuženik morao da pomeri ogradu 20 centimetara prema svojoj kući. To je još i bolji deo priče, jer, kao nosiš pobedničke gene, za razliku od dece i unuka komšija Pere koji je u toj priči izgubio.
Pera to uvek prećuti, ali zato priča kako je tvoj deda lopov, jer mu je ukrao makaze za živicu, i pikslu sa stola, kad je jednom samo otišao do kuhinje da skuva kafu. U koju je naravno pljunuo da uvrača, pošto je seljačina tamo negde iz Timočke krajine, pa je mislio da će tako pobediti na sudu za među koju je – dokazano ukrao. Deda nije lopov, mada je uputno ne ostavljati ga bez video-nadzora samog u stanu.
Baba, k’o baba. Na kraju poludela od dede i međe i piksle i makaza za ogradu i nekog kotura sa električnim kablom komšija Jove, pa je završila u sanatorijumu. Tamo se, valjda, do konačnog počinka, odmorila od dobrih zelenookih gena koje je navatala. Ujak probisvet, ženio se četiri puta i sve četiri žene su ga uhvatile sa švalerkom, odnosno švalerkama. Započeo je dvesta poslova i trista od tih dvesta su propali. Sada se uglavnom krije kod druge bivše žene, jer neki ozbiljni uterivači dugova tvrde da je prevarant, te da mu je na dlanu linija života kraća nego drugima. Drugi ujak živi u Americi, odrekao se svih samo da ne bi morao da šalje novac i pakete humanitarne pomoći za vreme rata. O njemu se zna samo toliko.
Sa očeve strane ništa bolja priča. Brat mu je alkos, ali uredno u braku, radi u firimi koja je u stečaju i uglavnom u štrajku. Kada ostanu bez prebijene pare radi kao šegrt nekom moleru. Njihov otac je posle deset godina braka otišao da živi negde na selo u šumi. Kažu da su mu neki glasovi tako rekli da mora da uradi. Od tada ga nisu videli. Bili mu samo na sahrani.
Njegova sestra pokušala da se ubije, bila na lečenju, posle se udala za nekog tipa i otišla da živi na jugu Srbije. Pokušala ponovo da se ubije. Familijarno tvoja braća i sestre, lapo-lapo. Jedan je gay, jedna zakevila i udala se sa 17, drugi brat u Obrazu, treći duva s ortacima u kraju, njegova rodjena sestra jedina normalna upisala i završila fax na vreme, sad traži posao.
A ti, tebe boli falus, imaš zelene oči s kevine strane, malo pameti i vikinšku konstituciju na ćaletovu, podsvesno žene žele tvoje kvalitetne gene. I dobiće ih. Dok one skapiraju da ti je burazer od tetke neko mudo u nekoj stranci ti si se već ogrebao za snošku.
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era” i sajta “Amitz Dulniker”.
