I onda uradiš sve kako treba i rodiš decu – i ne znaš ko su ti ljudi, dok ne počnu da iskazuju svoju genetsku kombinaciju. Pa si zahvalna kad vidiš da su stabilni na tvoju mušku, gorštačku liniju, a psuješ im seme (u sebi) kad vidiš kako se ispoljavaju ludačke osobine po tvojoj ženskoj liniji, kako umeju da budu sebični (na oca), površni (na babu) i blentavi (na dedu). Nastojiš da podstakneš i poneguješ ono najbolje u njima, da ih naučiš da uviđaju svoje slabosti i računaju sa njima, da posmatraju sebe objektivno i da se pitaju “kako da u ovoj situaciji budem mudra kao prababa Zaga, a ne luda, kao kevina keva?”
I živiš sa svojim darovima i prokletstvima, pokušavajući da ne dozvoliš prokletstvima da te savladaju i da pružiš svaku šansu svojim darovima, jer to je jedino razumno, pozitivno i produktivno.
Celog života nastojim da ne budem luda i prokleta kao moja majka, pa sam postigla da budem luda i prokleta na svoj način. Što sam starija, sve sam genetskija – svakog dana pronalazim u sebi svoju majku. Sebična sam, varam, lažem, kradem, zabušavam. I hvala Bogu na brđanskoj genetici sa očeve strane, dovoljno sam uzemljena, realna, stabilna i svesna da to uviđam i prihvatam. Ako sam pokupila i dugovečni brđanski gen, možda do kraja stignem i do prababa Zage, a možda je ta kombinacija preko mene nekako dospela i do moje dece.
Ne mogu da kažem da svojoj deci želim da budu srećna – to je nerealno. Želim im da upoznaju sebe, da koriste svoje darove i nose se sa svojim prokletstvima. Želim im da budu zadovoljna svojim stepenom autentičnosti genetskih kombinacija. Osim ako to nije najveća sreća koju je moguće dostići, noseći dar života, opterećen prokletstvom smrti.
Naslovna fotografija: instagram.com/fasheditorials
Aleksina Đorđević
