Svi putevi vode do onog mesta u kome će jedino biti važna spoznaja, ne o pobedama i porazima, već o onom trenutku kada ste nekome ostali zauvek u sećanju. Probudila sam se jutros nošena svojom novonastalom misli, progutala kafu, zaboravila na doručak i lekove kojima pokušavam da se rešim temperature i migrene koje već danima ne odustaju od mene. Sinoć sam, zanesena noćnim žurnalom i izjavama onih na vrhu koji se neretko igraju Boga, shvatila da je odnos prema stvarnosti daleko važniji od same stvarnosti. Što li mi je toliko dugo trebalo, pomislićete? Verovatno zbog toga što u ovim godinama nikako nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da trenutno živim u državi u kojoj verovatno ima više bolesnih nego pismenih, više depresivnih nego zaposlenih… Ma, depresija je uzaludno trošenje života! Toliko toga može stati u jedan korak, samo ukoliko se usudimo da ga načinimo.
Isplovite iz mirne luke i uživajte u čarima života. Vetar je uvek povoljan ukoliko jedra okrenete u pravom smeru
Znate, Balkan je reč nastala od dve turske reči: bal – med i kan – krv, i ja sam u skladu sa tim rešila da svoj Balkan oivičim stranom meda. Briga me za sve pregovore, datume i sednice koje će se voditi oko ulaska u Evropsku uniju. Ne marim za tenziju koja se diže oko nove automobilske industrije. Priznajem, znam da mi neće lako pasti činjenica što će verovatno i ovog jutra hronika zauzeti udarno mesto na jutarnjim vestima, ali znam šta mogu uraditi da meni i ljudima koji me okružuju bude bolje. Znam šta mogu učiniti da moj odnos prema stvarnosti učinim boljim od same stvarnosti. Počastiću dečaka koji svakog jutra prosi ispred pekare vrućom krofnom, uličnom sviraču pokloniti bar minut pažnje i jedan osmeh. Mislite i vi o svom doprinosu današnjem danu i, dok uzdignute glave ponosno šetate glavnom ulicom ili nekom od sporednih, pomislite na to šta ćete tim ponosom dobiti. Ništa, verujte!
Ja zaista mislim da je normalno da samo hrabri i odvažni padaju, jer se samo oni i usuđuju na let. Ostali levitiraju, ali nije u tome štos. Na vama je da izaberete hoćete li ovo nebo iznad vas učiniti vedrijim, ili se sakriti u sklonište u kome je samo prividno sve u redu. Doba na čijem sam pragu je doba u koje su mnogi od vas već odavno zašli, ali mi opet svakodnevna komunikacija sa ljudima različitih profila i senzibiliteta dozvoljava da kažem kako mnogi od njih nisu svesni činjenice da su zrele godine vreme u kome mi nemamo pravo da budemo sebični. Zrele godine su doba kada ni najmanje nemamo pravo da mislimo samo na sebe.
I umesto što govorimo kako bi nam najlepše bilo upravo na onom mestu na kome nismo, uz nekoga ili nešto što nemamo, dajte da od ovoga na kome stojimo obema nogama načinimo sebi najbolje. Kao deo sveta, mi nemamo mogućnost da od čitavog načinimo bolje mesto, ali imamo privilegiju da sebi stvorimo svet krojen po meri naših potreba i očekivanja.
Dok sledećeg jutra budete jurili Karađorđevom, Obrenovićevom ili Đinđićevom ulicom maštajući o nekim francuskim poljima i italijanskim trgovima, ne zaboravite da ste svaku od tih ulica kojima koračate zapamtili po osmehu, prijateljstvu, gubitku, rođenju deteta i onom trenutku kada vam je neko poseban rekao da vas voli. Geografija sveta, pa i vašeg grada se menja, dok geografija srca… Ona uvek ostaje ista.
Čitav svet stane u vaš odraz u nečijim očima…
Završavajući ove redove u večernjim časovima, sedim u svom stanu od 28 kvadrata u kome sam istinski srećna, jer mi svaki težak trenutak u životu olakša spoznaja da sam u nekim trenucima dodirivala nebo i da sam voljena. Osećam se kao najbogatija žena koja sedi na obali mora u predahu od životnog haosa, dok čekam da se oglasi zvono na vratima. Jer, iako je život nezaustavljiv, on ponekad deluje kao da je zastao na tren. Da predahne. Kao večeras.
Dragana Đukić – Zaljubljena u pisanu reč, more, brodove i vino. Studentkinja srpskog jezika i književnosti koja obožava italijanski jezik, a omiljena reč joj je “trottola”. Sve što prećuti – zapiše. Smatra da je neuspeh samo druga strana uspeha, a uspeh je prevazići neuspeh. Nove razloge za sreću pronalazi u nepoznatom. Posvećena je jogi, ali veruje da ne postoji veština koja može pružiti osećaj ispunjenosti kao zagrljaj deteta i pogled pametnog, zaljubljenog muškarca preko čaše vina uz pesmu Leonarda Koena. Životna krilatica joj je “Život je more. Obožavajte ga, ali mu ne verujte čak ni onda kada vas miluje.”
