U dilemi ste? Muče vas pitanja na koja nemate jasan odgovor? U začaranom krugu ste? Onda je krajnje vreme da nešto preduzmete. Za početak, oglasite se!
Ne, nije nikakva reklama u pitanju. Nema čarobne pilule ili magičnog praška koji odnosi sve nedaće ili obećava večnu sreću. Nema tarot karata, vidovitih Zorki, kristalnih kugli i sličnih pomagala ili sposobnosti koje po određenoj ceni rešavaju sve muke u trenu. Nema ni gledanja u pasulj, ni prizivanja kiše. Samo molim da dignu glas oni koji nisu najsigurniji gde su trenutno, gde žele biti i kako to da postignu!
Nesvrstani, javite se! Ima nas mnogo. I svakim danom nas je sve više. Mi smo prolaznici, lica, studenti, nečije kćerke, majke, sinovi, ujaci… Mi smo običan svet koji radi, uči, želi, moli se. Mi smo i neobičan svet zato što je naša iskrenost i naše breme. Zato smo i nesvrstani. Zato ne možemo da se podvedemo ni pod jednu, slobodno rečeno, definiciju, a žarko želimo da pripadamo. Da, da pripadamo. Ne tupite zube kako ste sami sebi na ovom svetu dovoljni. Ne lažite. A čim govorite neistinu, ili prećutkujete istinu, odmah se podvodite pod jednu veliku grupaciju lažovčina – i niste više nesvrstani. Nesvrstani smo samo mi koji smo iskreni. I koji istinski, svim srcem verujemo da je istina jedino oružje i jedina koja je vredna.
Više puta smo padali u iskušenje da se priklonimo nekoj od već formiranih grupa. Slabiji su to i uradili. Mi težimo savršenim idealima, otvorenim kartama i igranju bez blefa. Mi se zalažemo sa sreću koja ne počiva na klimavim nogama. Mi želimo čvrste temelje na nepoznatom tlu. Mi želimo sve, i na manje od toga ne pristajemo! Zato što to i zaslužujemo.
A koliko puta smo se opekli? Koliko puta nas je naša najlepša osobina koštala? I kad boli, mi se nosimo sa tim. Mi ne plačemo kao svi. Naše suze imaju veću težinu. Mi ne plačemo zbog gluposti, grubih reči, manipulacija. Mi plačemo iz besa! Besni smo što je tamo neka funjara dobila na tacni ono za šta smo mi mukotrpno radili. Besni smo što smo nečija prevara. Besni smo što nemamo nikakav status i nema nas na mapi međuljudskih odnosa.
Direkt' u lice!
Zato, ‘ajmo u bunu! Mnogo smo se utišali. Dali smo za pravo nekim tamo jadnicima da nam lutaju po mislima i da zbog njih naš san bude nemiran. Da padamo i da se dižemo, da se prilagođavamo nižima od nas samih, da ih uvažavamo kao pravu gospodu. Dozvolili smo, ovako kulturni, da nas jašu prostačine kojima rečnik sadrži pet ustaljenih fraza i ukupno četiri padeža. Dozvolili smo da se sa nekim viđamo, a da nismo u vezi. Tolerantni i kompromisni, kakvi smo, ispadamo naivčine. Magarčine.
Daj da prvo stegnemo kaiš, pa kad ga raskopčamo da opalimo po svima već gore navedenima! Da naša iskrenost opali po lažovima, dovede manipulatore do svršenog čina i da protrese pesimiste. Da ulijemo veru tužnima, rasplamsamo sreću zadovoljnima! Da malo dovedemo u balans ovo stanje kolektivnog ludila. Jer mi ne želimo da se pravimo slepi pored očiju i gluvi pored ušiju. Mi imamo činjenice i dobro baratamo njima. Mi imamo sve. Ma, mi smo čudo već samim tim što postojimo.
Zato, hajde da zajedno utvrdimo gde smo sada, već znamo gde želimo biti, a zajedno možemo postići sve što smo poželeli! Sličan se sličnom raduje, ne zaboravite to! Dugo se sve ovo kuva, naše vreme je sada!
Izvor fotografija: inzonata.ro, smashingthings.com
Ana Petković voli sunce, ljubav joj je glavni pokretač, a inspiraciju nalazi u sitnicama. Malo joj je potrebno za sreću. Život grli obema rukama. Menjala bi omiljene cipele za kutiju Medenog srca ili kesicu Čoko smokija. I da, misli da zna sve k’o matora.
