Da je moj život scena koja se ubrzano ponavlja, bio bi padanje, razbijanje, vrtloženje krhotina i sastavljanje, padanje, razbijanje, vrtloženje, sastavljanje, padanje… Crkla bih od dosade, pre nego što bi mi se zavrtelo u glavi, kad bih to morala da gledam.

Živeći po tom neumoljivom obrascu, ubeđena da sam slobodna (od ega) samo zato što se kovitlam na prilično širokom prostoru, dok se ne sastavim i što ne dotičem granice kad raširim ruke, pa čak ni kad skočim, a kad se zaletim, pa budem odbačena, onda to pripisujem elastičnosti, a ne granicama, nagazila sam neke istine. Slučajno, majke mi. Nagazne mine istine. Buuuum i ostadoh – paf! Puče me granica u facu. Kao da mi je neko zavrljačio u lice tortu od lenje domaćice. Ukazaše mi se sputavajući obrasci moje slobodne spontanosti. Glazura ispod koje krcka korica ega.

Glazura smisla na krckavoj korici ega 2 e1588070748132 Glazura smisla na krckavoj korici ega

Šta sam sve uradila iz ego tripa! Gomila toga je doduše, baš dobro ispala. Mislim, ne možeš mnogo da zajebeš sa keksom i šlagom. Osim što nisam uopšte videla obrazac korice i glazure, koji sam svim silama izbegavala.

Da je moj život cirkus, bio bi Monty Python. E, to bih mogla svakog dana da gledam i da se slatko smejem sebi…oh, wait.

Ništa, bataljujem torte i prelazim na puding.

Fotografije: unsplash.com

Aleksina Đorđević

Comments