Hot topics

#getmotivated: 6 načina da izađeš iz rutine i unaprediš svoj život

#beautytips: 5 razloga da koristiš micelarnu vodu + otkrij koja će najviše odgovarati tvojoj koži

Makeup trend koji ćemo obožavati u 2020.

Volite se još malo: Putovanje koje će vam spasiti vezu

Vodič za zimu u Sloveniji: Mesta koja treba da posetiš + iskustva koja treba da doživiš

Lifestyle trendovi za 2020.

High street komadi koje ćemo nositi u 2020.

Fashion&beauty trendovi objavljuju rat toksičnoj muškosti

Ključni komadi koje ove zime nose svi influenseri

Sunčane destinacije koje moraš da posetiš u 2020.

1/2

I kad vodite najiskreniji razgovor, ili najzanimljiviji, u kome se ne dešava ništa zbog čega vam je nelagodno, nećete moći sagovornika neprekidno da gledate u oči. Odnosno, onaj ko govori, ne može stalno da održava kontakt pogledom i to ne zato što remetni neko osećanje, nego zato što je mozak tako dizajniran – ne uspeva istovremeno da upravlja razmišljanjem i fokusiranjem na lice sagovornika, odnosno, na razmenu pogleda. Japanski naučnici su obavili neka istraživanja o ovoj temi i angažovali dobrovoljce koji su imali zadatak da igraju igru asocijacija sa osobama koje su gledali preko ekrana.

View this post on Instagram

😍😍 @priscillamezzadri @corentinhuard

A post shared by Couple Goals (@couplegoals) on

Utvrđeno je da su imali teškoće u rešavanju asocijacija, kada su ostajali uporni u pokušaju da zadrže pogled na sagovorniku. Ovo se dešavalo najizrazitije kada je u pitanju bila neka teška ili nepoznata reč, koju treba pažljivije izgovoriti, što ukazuje na to da mozak prosto nije programiran za multitsking – ne obrađuje efikasno više informacija odjednom.

Kontakt očima zbunjuje mozak, zahtevom da se razmene neverbalne informacije, što znači da je pogled zaista rečit i da u nama pokreće misaone i emotivne procese. Verbalno procesuiranje zahteva koncentraciju, pronalaženje pravog pojma kojim ćemo nešto izraziti navodi nas da skrenemo pogled u stranu – obično gledamo levo i desno pogledom usmerenim na gore, kao da tražimo inspiraciju negde iznad glave sagovornika, ili kao da hvatamo informaciju koja se nalazi u vazduhu iznad naše glave.

Ima nečeg u ideji o informacijama koje se prenose eneretskim putem, „hvataju iz vazduha“ ili čitaju u nečijem pogledu, to sasvim dobro osećamo i bez ikakvih istraživanja koja bi nam potvrdila da li je naš osećaj ispravan. Ali, naučnici su uvek bili radoznali da razotkriju osećaje i fenomene, pa je pre par godina sproveden jedan zanimljiv eksperiment koji je pokazao da istrajno zurenje u nečije oči duže od desetak minuta izaziva promene u stanju svesti – učesnici eksperimenta koji su se gledali u oči, imali su halucinacije i videli svašta – razna izobličena stvorenja, čudovišta, pa i sopstvena lica.

Editors choice