Jednim nadimkom iz detinjstva, “bakina glumica”, Tijanina sudbina bila je zacrtana. Ova šarmantna Novosađanka je, prateći svoj životni poziv, došla u Beograd pre 7 godina, kada je upisala glumu u klasi Mirjane Karanović. Jednu od svojih prvih uloga odigrala je na daskama pozorišta “Dadov”, gde je u učestvovala u prvoj pozorišnoj adaptaciji Kišovog “Papagaja”. Posle spuštanja zavese u pozorištu, počela je da radi na internacionalnim projektima kao što su filmovi “My Husband’s Double Life” i “My Daughter is Missing”. Trenutno možemo da je gledamo u američkoj seriji “Predstraža” koja se snima u Srbiji, gde igra ulogu Warlite, kraljičine sluškinje. Svojim talentom i lepotom koja podseća na zlatno doba Holivuda, prvo je osvojila publiku preko okeana, a sada i naša publika ima priliku da se upozna sa Tijanom. Popričali smo sa njom o tome kako je glumiti u stranoj produkciji i o estetici “lepog”, a njene odgovore možete pročitati u nastavku.
WANNABE MAGAZINE: U seriji “Predstraža”, ekipa glumaca je internacionalna. Kako izgleda vaš dan na setu?
TIJANA: Snimajući dani često počinju u veoma ranim jutarnjim časovima. Tako da, kada stignemo na set, čini mi se da se svako od nas zadržava nakratko u svom mikro univerzumu, dok se popije još po neki gutljaj kafe, čaja, doručak… A onda šminkernica u kojoj nas uvek dočeka muzika i već vesela, aktivna i užurbana atmosfera gde više nema prostora za dremanje, nakon toga oblačenje kostima, proba i “AKCIJA”! Sve nakon doručka dešava se veoma brzo i teško je to dočarati… Ima dana kada vaše noge zaborave kada su poslednji put odmorile makar na kratko, a onda ipak ima dana koje provedete u čekanju kadrova i scena. Svaki dan je avantura za sebe. Moram ipak da naglasim da nam je sada, u vreme korone, pre ulaska u prevoz do seta uvek prethodno izmerena temperatura, a nakon što stignemo prvo slede lekarski pregled i redovno testiranje, a onda dolazi sve ostalo.
WANNABE MAGAZINE: Opiši nam lik Warlite koju tumačiš u seriji i kaži nam kojim danima možemo da je gledamo na TV-u.
TIJANA: Serija se emituje na SciFi kanalu na teritoriji Balkana, svakog utorka u 21 čas. Warlita je kraljičina sluškinja, nežnog izgleda i lepih manira. Veoma je lojalna, marljiva i spremna je zarad sebi bliskih ljudi da založi sebe. Zna šta želi, u stanju je da sluša i osluškuje, što sebe i svoje potrebe, što i situacije i okruženje u kom se nalazi.
WANNABE MAGAZINE: Iako je serija na engleskom jeziku, tvoj izgovor je besprekoran. Kako si to postigla?
TIJANA: Mnogo mi znači što gledaoci primete i čuju razliku u odnosu na neki standard poznavanja engleskog jezika kod nas. Ipak, iza toga stoji dosta rada – redovni časovi koji su počeli sa radom na ovoj seriji i pomoć kolega koji su doprineli mom samopouzdanju, jer mogu vam reći da nije nimalo naivno glumiti na jeziku koji nije vaš maternji. Ipak, ne smem izostaviti to što sam engleski kao jezik upoznala već kao dete na privatnim časovima, a onda i završila Karlovačku filološku gimnaziju… i zaista sve do studija engleski je bio jezik koji je u mom slučaju često bio u upotrebi, ali definitivno ne ovoliko koncizno i redovno.
WANNABE MAGAZINE: Gluma nije posao, već poziv. Kada si ti prvi put čula da ti je zazvonio telefon?
TIJANA: Čini mi se da je taj poziv stigao mnogo pre nego što sam uopšte mogla da ga prepoznam kao presudan i konačan. I zvonio je neprepoznatljivo kroz celo moje detinjstvo. Sve dok ja u trećem razredu gimnazije nisam jasno stala iza svog izbora, koji je očigledno čučao u meni i odazvala sam se konačno tom glumačkom pozivu.
WANNABE MAGAZINE: Koje umetničko delo te najviše odvelo do glume? Odakle crpiš inspiraciju u sivim danima?
TIJANA: Predstava Tomija Janežiča “Galeb” je predstava koja traje šest sati. Za mene, te 2013. kada sam je prvi put gledala, to nije bila predstava, već čitav život, krajnji vrhunac umetnosti i potpuna ekstaza koju sam doživela na toj predstavi. Gledala sam je četiri puta. Ona me je uvek vukla dalje. I dan danas, iako se više ne igra, stoji kao podsetnik u mojoj glavi. Setim je se upravo i u sivim danima. Sivilo se ne može izbeći, ali setim se zašto sam tu gde jesam, kajanje je u redu ako je tu zato što si iskoristio svaku šansu, a ne zato što se nisi usudio da probaš.
