Mislila sam da ne treba tražiti nešto što možda ne postoji, mislila sam da su šanse nikakve da pronađem nešto nalik tebi. Da se moram pomiriti sa postojećim i predvidljivim. Da nikada neću spustiti štit kojim se branim od drugih, od želja i misli koje su uglavnom bile preuveličane i primamljive izgledom, a zapravo nisu ni senka iluzije koju predstavljaju.
Nisam te tražila, nisam te želela, ali sada kada si tu, neću te pustiti. Ne bez borbe
Mislila sam da je stvarnost drugačija, da se sve može isplanirati i predvideti, da ljubavi, da bi se rodila, treba više vremena i da razum mora biti uključen u sve to. Ali ne, ne mora. Život mi je još jednom dokazao svoju nepredvidljivost. Iznenađuje me i pomalo plaši to što sam sigurna u sve što donosiš sa sobom u moju sadašnjost, ali neću te odbiti, neću te vratiti nazad, pustiću te da me promeniš, jer sam te promene zapravo uvek iščekivala, ali nikada nisam imala nikakvog podsticaja da ih pretvorim u stvarnost.
Oduvek sam bila sama, planirala sve što se isplanirati može. Donosila sve važne i nevažne odluke, grešila i ispravljala greške, učila se na njima. Odustajala sam i opet se vraćala unazad, padala sam, pa se opet podizala na noge i nastavljala da hodam napred. Znam da me čeka još dug put do cilja koji se ni ne nazire.
Budi mi oslonac, budi uz mene i pomozi mi da menjam s tobom sve ono za šta sama nisam imala hrabrosti
U početku sam bila ponosna na sebe jer sam dokazala da mogu i umem sama. Da sam odrasla i u svojim očima, i u očima sveta. Ali sam shvatila da sve u životu može da se podeli, i dobro, i zlo. Da se neke odluke lakše donose udvoje. Da se neki putevi mogu preći lakše ako postoji ruka koja te uhvati svaki put kada se spotakneš. Sve možeš, ako postoji zagrljaj koji te ojača, ako postoji reč koja iz bića izvlači snagu čijeg postojanja niste ni bili svesni u sebi, ako imate nešto što vas bodri i ne da vam da izletite s koloseka, ako postoji naručje u kome se osećate sigurno i spremno za nove početke.
I želim to da pronađem, da osetim kako je oslanjati se, a ujedno i biti nekome oslonac, životni saputnik, borac za sreću koja se deli, a uvek je ima dovoljno ako je osećanje obostrano. Želim to i za to ću se boriti do zadnjeg atoma snage.
Odvedi me negde gde će svet postojati samo za nas
Ne, ne želim od tebe da mi budeš samo oslonac. Želim da i ti pronađeš podršku u meni. Biću ti sve što što poželiš, ako si dovoljno jak da srušiš sve predrasude koje vučem iz prošlosti, loša iskustva, moja ili tuđa, koje sam videla i zapamtila kao greške koje ne smem nikada u životu napraviti.
Zbog tog mog bežanja od tuđih grešaka mnogo sam toga i propustila, nešto što me je možda i moglo učiniti srećnom. E, sad više nema toga! Potreban si mi ti, da kraj tebe zavolim sve godine koje dolaze, da se ne bojim izazova, već da ih prihvatim i suočim se s njima. Da ih dočekam kao nešto dobro, jer iz svakog mogu nešto naučiti, nešto što će me učiniti spremnijom za sledeći izazov koji mi hrli u susret.
Jer, šta je život? Vreća puna izazova, koja se isprazni i onda postajete ništa. Samo duša ostaje, a duša je najveće bogatstvo, to se bogatstvo može učinti savršenim samo lubavlju. Iz ljubavi smo nastali, od ljubavi smo načinjeni, razlika je samo što neki od nas nikad ne otkriju da imaju ljubav u sebi, a oni koji su je otkrili, znaju razlog svog postojanja.
Jovana Sotirov je večiti sanjar, komplikovana dvadesetogodišnjakinja koja i dalje želi da vrati vreme i ponovo proživi detinjstvo jer smatra da je mnogo toga u njemu propustila. Voli priče sa srećnim krajem jer u njih još veruje i tvrdi da samo oni koji otkriju ljubav u sebi, znaju razlog svog postojanja.
