Jer lebdimo poput balona, zemlju ne dodirujemo i ispunjene smo emocijama koje određuju našu telesnu hemiju. Aktiviraju se rezervoari, povećava se nivo svih onih srećnih hormona i uopšte nas ne interesuje da se ukorenjujemo kad osećamo da možemo da letimo. Lakoća i brzina kojom furamo kroz period zaljubljenosti rezultira smanjenjem telesne težine, brzinom koju nikada ne postižemo nikakvom dijetom i disciplinom.
Neke žene mršave od brige i problema, a neke se goje. One koje kopne “jedu se iznutra“ smanjuju se, kao da zaboravljaju na sebe i svoju moć da upravljaju svojim životom i kao da će se tako na neki način lakše provući kroz zamke života. One koje se goje, odupiru se strahu pojačavanjem ukorenjivanja. I to su mehanizmi koji se uglavnom ne menjaju, tojest, retko se jednoj osobi dešava i jedno i drugo.
Uspešno skidanje kilograma – ukoliko izostane zaljubljivanje, kao raketno gorivo koje nas ispaljuje direktnim putem među zvezde (vitke i sjajne) – počinje u tački preloma. Kad nam se smuči. Kad se naljutimo na svoju slabost, ili na snagu mehanizama svoje nervne baze i kad odlučimo da se suprotstavimo tom nečemu u nama, što upravlja našom kilažom. Kad kažemo sebi “ne mogu više ovako“, ali ne onako kako smo to sto puta sebi rekli, zabrinuto i očajno, nego ljutito i nadrndano.
