Onda dohvatimo sebe kao nevaspitano derište i počnemo da uvodimo disciplinu. To je dobar impuls, ali ne uspeva uvek. Ne možemo veoma dugo biti ljuti na sebe istim intenzitetom, a možemo postati ljuti zato što smo gladni. Ali zato često proradi zadovoljstvo zbog postignuća – čim izgubimo par kilograma, imamo volje da nastavimo.
I kad postignemo uspeh, neko vreme uživamo u sebi, a onda stvari postanu obične, upadnemo u kolotečinu i vratimo se mehanizmima nervne baze. Ponekad dosta dugo održavamo liniju bez nekih napora i odricanja, ali onda naiđu periodi u kojima naša potreba da zauzmemo odbrambeni stav prema životu i da pritisnemo zemlju većom masom, preuzima.
Treba da isključimo nekoliko mehanizama da bismo zadržale liniju, a to znači da poradimo na nervnoj bazi. Tojest, da promenimo način života i svom telu i duhu obezbedimo uslove za odmor, aktivnost, kreativnost i zadovoljstvo – da promenimo signale koji dolaze iz nervne baze.
Izvori fotografija:
Aleksina Đorđević
