A njihov nagon da pomažu drugima ponekad ih dovodi baš u tu poziciju – da dozvoljavaju da ih neko povredi, iskoristi, izmanipuliše, nadajući se da će ta osoba negde usput, uz njihovu suptilnu pomoć, shvatiti da su oni svesni toga šta ona radi. Prosto, empate veoma teško shvataju bezobrazluk i pakost, jer uvek vide ono najbolje u svakome – i zanemaruju ono najgore, iako i to sasvim jasno vide. U svom isceliteljskom poslu – jer empate su prirodni iscelitelji i utešitelji, često se nađu emotivno upleteni u odnose u kojima ih negativnost druge osobe angažuje i iscrpljuje do krajnjih granica. Dajući i neprekidno dajući, empate ponekad pregore u takvim odnosima i onda više nemaju ništa za davanje, jer ih je druga osoba isforsirala i naterala da se potroše, a da nisu imali vremena da se odvoje, da samuju i praktikuju ono što ih odmara, regeneriše i puni energijom. Empate su introverti i ako ne umeju da postave granice drugima (a često ne umeju) dolaze do toga da se loše osećaju jer su iscrpljeni i potrošeni i da se istovremeno loše osećaju što imaju potrebu da se pomere i distanciraju od osoba koje ih ugrožavaju. Jer ponekad ih ugrožavaju njihovi najbliži i najvoljeniji – oni kojima su najpotrebniji, obično nemaju nikakvu ideju da svog empatu malo poštede, odmore, poneguju, da mu ponude ono što on njima stalno nesebično daje i kad empata pregori i isključi se, oni su ljuti i povređeni, jer on više nema šta da im pruži. Uskraćuje im svoju pažnju i razumevanje, dok oni uopšte ne shvataju kako je to moguće i prozivaju empatu za sebičnost i hladnoću.
Da, empate ponekad odgaje monstruozne sebičnjake oko sebe i pitaju se u očajanju zašto najbolje u njima uporno pokreće najgore u drugima, umesto da ih inspiriše, da im podigne vibraciju, da ih povede i osvetli im put.
Ponekad, empate hendluju stres kome su neprekidno izložene zbog svoje senzitivnosti, a ponekad mu podležu, jer preuzimaju previše odgovornosti, pokazuju previše razumevanja, previše se trude da nekome pomognu, previše ozbiljno shvataju svoju ulogu i previše su im važne stvari do kojih drugi izgleda ne drže tako mnogo, ni tako često (tako neke gluposti, kao što su poštenje, obećanje, istina, dužnost…).
