Nastavljamo priču o nekom drugačijem prstenju!
Meseci su prolazili i “Ring” se polako razvijao! Prstenovi za salvete koje su izrađivale, vremenom su bivali sve kvalitetniji a njihov jednostavan dizajn privlačio je sve veću pažnju. Onda je došao maj 2011. i profesorka likovnog donela im je vest o godišnjem nacionalnom takmičenju učeničkih kompanija iz Srbije. U prvi mah, bile su pomalo skeptične po pitanju svog učešća, pravdajući se da su vrlo mlade i nedovoljno iskusne (tada su sve još imale svega petnaest godina). Na njihovu sreću, profesorka je verovala u njih i uspela je da ih ohrabri da se prijave! Poslale su biznis plan, prezentaciju i fotografije svojih proizvoda i čekale. Trebalo je proći prvi krug selekcije tokom kojeg je stručni žiri između svih prijavljenih učeničkih kompanija na osnovu pristiglih prijava birao dvadeset najboljih koji će učestvovati na finalnom takmičenju u Beogradu. Nisu dugo čekale – ubrzo su u inbox-u pronašle obaveštenje da su prošle u finale i poziv da naznačenog datuma dođu u Dom Omladine da pred žirijem i publikom održe petominutnu prezentaciju svoje učeničke kompanije. E, to je trebalo videti! Njih pet na bini, a ispred bine za dugačkim stolom sede članovi žirija – sve neka važna gospoda i dame, menadžeri poznatih banaka i kompanija. Iza njih, u publici, preko stotinu osoba: učesnici iz drugih učeničkih kompanija, nastavnici, novinari… Trema dođe čim osetiš sve te poglede na sebi, ali brzo prođe kad pomisliš na glasan aplauz koji ćeš na kraju dobiti. A kada dočekaš aplauz, tek tada ti proradi samopouzdanje i poželiš da pričaš još malo. Sutradan, u glavnom holu najvećeg beogradskog tržnog centra dobile su priliku da posetiocima predstave i prodaju svoje proizvode. Reakcije ljudi su bile vrlo pozitivne, a i prodaja je išla dobro. Zadovoljstvo je bilo obostrano! Uveče su, izmučene od celodnevnog stajanja na dvanaesticama, došle na svečano proglašenje pobednika. Iako su bile zadovoljne kako su se predstavile tokom takmičenja, nisu se nadale osvajanju neke od nagrada pa su više bile zaokupljene posluženim kolačima nego što su pratile šta se oko njih dešava. Kada je objavljeno da je pobedila učenička kompanija “Ring”, u prvom trenutku nisu tu informaciju povezale sa sobom. Tek kada su primetile da svi okupljeni gledaju u njih, shvatile su u čemu je stvar! “Pa mi smo RING!!”, poskočile su i počele da tresu jedna drugu! Bile su iskreno srećne zbog svog uspeha, ali taman posla da je to za njih bio kraj dokazivanju! Bio je to zapravo samo jedan dobar početak! Kao nacionalne pobednice, osvojile su put u Oslo na godišnje takmičenje najboljih učeničkih kompanija Evrope! Tamo će se sastati najkreativniji i najuspešniji mladi Evropljani, da međusobno odmere snage u pohodu na prestižnu titulu najbolje učeničke kompanije Evrope!
Odmah su počele sa pripremama. Uvežbavale su izvođenje prezentacije na engleskom jeziku i bavile se dizajniranjem sajamskog štanda. Čak su stigle da naprave i svoju web stranicu. Usput su malo gostovale po medijima, koji su se tih dana nakon takmičenja baš zainteresovali za njih. Prijala im je sva ta fama koja se odjednom podigla oko njih, ali im je stvorila i dodatni pritisak da se na predstojećem takmičenju predstave onako kako najbolje umeju!
O utiscima i iskustvima iz Osla nema svrhe pisati. To treba njih lično da pitate – ali samo ako imate sate na raspolaganju da saslušate sve što će hteti da vam kažu. Uglavnom, bila su to četiri dana koja nekada više vrede nego četiri cele godine. Vratile su se kući sa osećajem da su u Oslu pokupile mnogo toga što će im značiti i koristiti u budućnosti, i naravno, sa plenom iz šopinga!
U Oslu, za vreme održavanja Sajma najboljih učeničkih kompanija Evrope…
…i tokom skitnje u slobodno vreme!
Septembar je brzo stigao, sa njim i nova školska godina, ali i nova poslovna godina za “Ring”! Desile su se i prve promene: Aida i Sena drugaricama su saopštile kako više neće moći da budu deo učeničke kompanije. Imale su previše obaveza u školi zbog kojih ne bi mogle da se dovoljno posvete radu u kompaniji i odlučile su da odustanu. Tako su ostale njih tri: Nina, Nataša i Jovana.
Autobus je naglo skrenuo u bočnu ulicu i Jovana se, prenuvši se iz svojih misli, ponovo našla u stvarnosti. Pogledala je kroz prozor i shvatila da upravo tu treba da siđe. Neki dosadan vetar igrao je oko nje dok se spuštala niz krivudavu uličicu koja je vodila do škole. Tamo su je pred ulazom čekale Nina i Nataša. Stajale su ispod nadstrešnice i pričale o nekim dečacima iz Švajcarske koje su letos upoznale u Oslu. Objavili su sveže slike na svojim Facebook profilima, koje su one sada međusobno komentarisale gledajući ih na mobilnim telefonima.
“Gde si ti, zakasnićemo na čas?!”, dočekala ju je Nina i pokazala na svoj ručni sat. Zvono za početak časa odavno je utihnulo. “Nego, šta ćemo za sutrašnji sajam? Imamo samo nekoliko kompleta prstenova, bruka je da idemo samo sa tim, a nemamo materijala da napravimo još!”
“Ma šta ti tu ŠTA ĆEMO!?! Ja posle petog časa idem da nabavim sve što nam treba, a vas dve da dođete posle podne kod mene pa da se bacimo na posao! Usput raspravite koja od vas dve je izgubila klešta i probajte da ih negde pronađete jer ja stvarno ne bih da zubima savijamo bakarnu žicu!”
(Nastaviće se…)
Nina Milekić, Jovana Talić i Nataša Todorić
Nina Milekić, Jovana Talić i Nataša Todorić učenice su glavne zvezde učeničke kompanije “Ring”. Uživaju u onome što rade i veruju da uspeh nikada ne izostaje kada čovek svoj posao radi punim srcem! Želja im je da svoje proizvode predstave što većem broju ljudi i da im više niko nikada ne postavi pitanje: a zašto ja da stavljam prstenje na salvete? Najveća prepreka im je to što ih, kako kažu, zbog mladosti niko ne shvata ozbiljno! Možete ih naći na njihovom sajtu ili Facebook stranici, a njihovu uspešnu priču možete pratiti i kroz serijal “Gospodarice prstenova” u Wannabe Magazine-u!
Milan Jokić reći će vam šta ste propustili juče i kuda ćete ići sutra. Pridružite se njegovoj publici i naučiće vas kako da posmatrate stvarnost sa bezbedne distance. Za jedan osmeh daće vam jedan san, a za lepu reč napraviće od vas glavnog junaka još neispričane bajke. Razvući će nit između realnosti i fikcije i navešće vas da plešete po njoj. U svojoj blizini ima samo dobre ljude, jer njegova misija je igra, a u igri nema mesta za one sa lošim namerama. Mnoge su dame baš njemu poverile svoje najveće grehove i tajne, a on je njihove ispovesti u pesmaricu zapisao i sakrio je daleko od tuđih očiju i srca. Želi sve najgore duvanskoj industriji i nada se da će jednog dana fabrike cigareta pretvoriti u fabrike čokolade.
