Čitajući more blogova koji širom interneta, od poznatih trasa do kutaka i zavijutaka, svakodnevno i u duhu potpune slobode nadiru sa svih strana, prilično sam obeshrabren. Umesto razmahivanja kreativnošću i dobrim idejama, bez ikakvih ogrančenja, jer nema urednika ili cenzora (pa vrlo često i preko potrebnog lektora) koji će zavrteti glavom i reći “No, no”, nailazim na nešto drugo. Razmahivanja ima, ali opštim mestima, do užeglosti bajatim frazama, tupavim interpretacijama željnog životnog stila osmišljenog upravo prema najbanalnijim stereotipima.
O čemu mašta prosečan srpski bloger?
Savremeni bloger u Srbiji pretenduje da bude domišljati politički komentator, nedokučivi filozof iz sokaka sakriven iza pretencioznog nicka i još pretencioznijeg avatara, jetki cinični modni guru ili vulgarni, maliciozni hroničar estrade. Ukoliko, pak, zaluta u domen muško-ženskih odnosa, koji su mu dakako ispod intelektualne časti zbog amaterske ubeđenosti u to da ta “tema” nije dovoljno ozbiljna i dovoljno muška, iskoristiće priliku da u samo njemu duhovite oblande uvalja svu svoju mizoginiju, pasivnu agresiju i nemoć.
Za razliku od njega, blogerka predozirana fake emancipacijom prosipaće najtrulije fraze kakvu god sliku želela da stvori o sebi. Od romantične sanjalice do aspide koja veruje da joj je svaki muškarac utekao u strahu da ne bude prožderan. Zanesena nezavisnošću koja metastazira u samodovoljnost, ubeđena da štikle ukoliko su “krštene” i dovoljno visoke vrede više nego ona sama, opijena fantazmom o fatalnosti i ushićena slobodnim seksom, ona je podjednako bleda kao i njen muški pandan. U raljama sujete i opsesije egomanijakalnom poterom za fanovima, bloger i blogerka se vrte u krugu opštih mesta i ispevanih refrena verujući da ih razbijaju, odnosno ponovo komponuju.
How to impress you?
Suštinski, oni samo docrtavaju otužnu sliku predrasuda potvrđujući da je motiv sa kojim se nešto radi presudan za kvalitet urađenog. Najjači utisci se ostavljaju kada se o njima ne razmišlja. Danas, se bavimo demontažom ženskih predubeđenja koja vode u stranputicu.
Ako si/nisi…
Ako dečku napraviš puding, to ne znači da si domaćica.
Ako se pošteno isplačeš kad ti se plače, to ne znači da si postala krpa.
Ako napišeš SMS bez greške i lep sastav o zlatnim sunčevim zracima koji ti ujutru golicaju stopala ne bi smela da poveruješ da si postala Keri Bredšo (Carrie Bradshaw).
Ako voliš da kupuješ salvete sa cvetnim motivima, to nije signal da si viđena za usedelicu.
Ako se javiš na prvu ili drugu zvonjavu mobilnog ne znači da si paćenica.
Ako si mirne duše raskinula vezu ne mareći za to što on skapava od ljubavi i požude, ne bi trebalo da pomisliš da si inkarnacija Kleopatre ili Liz Tejlor (Elizabeth Tylor).
Ako imaš naviku da piješ kafu u Strahinjića bana i u pola dana, pola noći možeš da prepoznaš svaki ivičnjak ne znači da si bila u Njujorku.
Ako ga prva pozoveš možeš biti bilo šta, ali svakako nisi jadna.
Ako se razvedeš postaješ razvedena žena, može biti već sutra ponovo srećno zaljubljena ili udata, a ne raspuštenica.
Ako te partner vara nisi očajnica.
Ako imaš pet pari sandala ne znači da si Ledi Dajana (Lady Diana) i ni u ludilu nemoj mobilnim telefonom da fotkaš cipelarnik i kačiš na Facebook.
Ako gledaš Sulejmana Veličanstvenog nisi seljančura.
Ako si drugarici dobro uklopila salonke i bolero ne znači da si Ana Vintur (Ana Wintour).
Ako te je sinoć orgazam iznenadio već u petom minutu odnosa nemoj da tripuješ da si Mesalina (slavna i nezasita Klaudijeva supruga, rimska carica).
Zašto?
Zato što je domaćica stanje duha ili vrsta svesti.
Zato što je Plutarh pre mnogo, mnogo godina napisao da pravo čoveka na suze ne zastareva. Pritom, pošteno se olakšavaš i oslobađaš stresa. Osim ukoliko ne sanjaš da budeš dostojanstvena “kučka” sa hroničnom gorušicom.
Zato što je Keri fiktivan lik kreiran sa mnogo manjkavosti i prilično uprljan svakodnevnim banalnim kopijama. Pritom to što ona “piše” ozbiljno nadilazi zrake sunca, mirisna jutra i leptiriće u stomaku.
Zato što loš ukus ne utiče na pronalazak već na profil partnera. Vodi računa o tome da se ljubav prema salvetama ne proširi na tapete ili ‘aljine.
Zato što si, može biti, izabrala iritantnu melodiju ili si, ne daj Bože, lepo vaspitana. Ništa od toga nije povezano sa tvojim stavom i statusom u vezi.
Zato što ti čovek jednostavno više nije mio i drag. Za fatalnost je potrebno više.
Zato što bi trebalo da nabaviš atlas.
Zato što se nasedanje na vruće-hladno igrice toleriše do 19 godina.
Zato što je taj pogrdan izraz iz prepotopskih vremena danas još uvek u upotrebi u mračnim sredinama i zatucanim glavama. Razvod kao odluka je gest odgovornosti prema sebi, a ne sramota.
Zato što to govori samo o njemu. Očajnica postaješ ako nastaviš da se smeškaš i kolutaš očima, a u sebi kuvaš na 100 stepeni. Ako opraštaš kad ti se ne oprašta.
Zato što će malo ko na slici videti cipele, ali tvoji kompleksi nikome neće promaći.
Zato što je mnogo bolje urađen od “Porodičnog blaga” koje je nepravedno pošteđeno blama. Uvek možeš da se vadiš na “istorijsku pozadinu” i kostime. I za “seljančuru” je potrebno više kvalifikacija.
Zato što Ana Vintur nema šta da traži u Srbiji. Njoj ne bi palo na pamet da se “kompenzuje” sa salonom lepote i da “slaže” časopis koji će, ako bude sreće, kupiti dve ‘iljade ljudi. Drugo, za tu titulu potreban je golem rad, edukacija, pa i poreklo. Treće žena je bezosećajna samozaljubljena kučka.
Zato što ti je poznato koliko je iritantno kada on maše svojim postignućima.
Kraj prvog dela
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
