Koja je vaša prva asocijacija na grafite? Da li su to boje? Ili možda imena fudbalskih klubova, izjave ljubavi, prljavi zidovi? Vratite se malo u detinjstvo. Zima je i stakla na kolima su zaleđena. Tek ste naučili da pišete i vežbate svoj potpis na prozoru. Možda ste nacrtali nešto. Roditelji se ljute na vas. “Ali mama, čistim!” Da – čistite! To rade i novi grafiti – čiste, a ne prljaju, već dovoljno ružne stare zidove. Upoznajte se sa novim pravcem street umetnosti – obrnuti grafiti (reverse graffiti, green grafiti)!
Kako im samo ime kaže, obrnuti grafiti se prave na skroz obrnut način od klasičnih. Klasično crtanje grafita podrazumeva nanošenje boje na neku površinu. Obrnuti grafiti nastaju tako što se sa površine skida prašina i prljavština i dobija se slika. Razlikuju se od onih najjednostavnijih – gde se jednostavno prstom obriše prašina i napiše nešto. Moj favorit je natpis “I Hanibal je prao svoje slonove” na prljavom kombiju u mom komšiluku. Komplikovanija tehnika uključuje korišćenje ogromne količine vode i mlaz sa jakim naponom. Tako se čiste veće površine i prave detaljniji zeleni grafiti. Jedan Nemački eko-umetnik u svom radu koristi i četkice za zube, za precizniji efekat!
Jedan od prvih ovakvih umetnika je Pol Kertis (Paul Curtis) iz Lidsa, koji stvara pod pseudonimom Mus (Moose). On kaže da mu je ideja pala na pamet dok je radio kao perač posuđa. Takođe, govori kako su ljudi začuđeni kad čuju da je umetnik i da zarad svoje umetnosti čisti. Njegova izabrana pomagala su četka za cipele i voda. Sebe naziva profesorom prljavštine i cilj mu je da kroz svoja umetnička dela očisti što više može. Svoj pièce de résistance je napravio 2008. godine u San Francisku, u Brodvej tunelu dugom 43m.
Najveći poduhvat obrnutih grafita je “Kosturnica” (Ossário) Aleksandra Oriona (Alexandre Orion), brazilskog vizuelnog umetnika. U 305m dugom Maks Fefer tunelu u Sao Paolu je očistio naslage sa zidova i naslikao na hiljade kosturskih glava. “Kosturnica” nosi poruku – zagađenje ubija. Kako mrtvi nemaju glas, dužnost živih je da govore u njihovo ime. Dužnost da ne ignorišu sve veće zagađenje, već da govore, da se bore protiv njega. Žoze de Soza Martins (Jose De Souza Martins), profesor sociologije na Univerzitetu u Sao Paolu, kaže da ovaj mural govori o ljubavi i mržnji. “Ljubav prema gradu u kom živimo, ljubav prema gradu kakav bismo mogli da imamo. Mržnja, jer se grad uzima na predatorski način, od strane onih koji ga prljaju, pljuju, ostavljaju đubre na ulicama.” Čim je mural završen, gradska policija ga je uklonila. Na žalost, malo ljudi ga je videlo. Na sreću, jer su oprali zidove tunela. To je i bio umetnikov cilj.
Zeleni grafiti su pravna “siva zona”. Dok su obični grafiti, koji farbaju javne površine, zabranjeni, čišćenje nije. Obrnuti grafiti na javnim površinama su legalni, dok je za one na privatnim posedima neophodna dozvola. Ukoliko ne dobiju dozvolu, najviše što vlasti mogu da urade je da operu ceo zid, što raduje ekološki osvešćene umetnike. Zamislite ovakav street art u svom gradu! Čistije ulice, trotoari, zidovi. Čak i da zamislite skromnije – vozila gradskog prevoza, već je odlično!
Ivona Temešberger je studentkinja novinarstva i večiti optimista. Voli putovanja, modu, doba zlatnog Holivuda, kafu, Italiju, Louboutin-a i one retke situacije kada ostane bez teksta. Veruje da “Life is not about finding yourself, it’s about creating yourself.”
