Sigurno znate da je prijateljstvo sa povlasticama klizav teren. Ako do sada niste pokušavali da ostanete na nogama na ovom terenu ili zamišljate da možete izvoditi piruete i proći elegantno, bez padanja na zadnjicu, trebalo bi da primite k znanju neka upozorenja. 

Pašćete. I ostaćete da ležite i smejete se i uživate. Jer, prijateljstvo sa povlasticama zamagljuje granice i obesmišljava ih. Vi ne želite da se upetljate, da pokvarite prijateljstvo, da izgubite beneficije, da komplikujete. Ali, ovaj odnos je kompleksan, a granice se lakše gaze kada prosto padnete i prevaljate se preko njih. Dakle, ostaćete satima u krevetu, zezajući se i mazeći se, vodeći duge razgovore, nakon kojih će onog ko treba da se pokupi i ode kući, mrzeti da to uradi, a onaj drugi neće imati srca da ga izbacuje, pa će mu reći „prespavaj“. 


Radovaćete se kad vam stigne poruka za dobro jutro i želećete da se dopisujete i razgovarate pred spavanje, svakog dana. I biće vam krivo kad to izostane, očekivaćete tu pažnju i taj intenzitet komunikacije. 

Ne bi trebalo da se druže sa roditeljima i bakama i dekama svojih prijatelja sa povlasticama, a opet ćete to učiniti. Zapravo, nećete moći da izbegnete to. I biće vam neprijatno (a ujedno i milo) što vas gledaju tako rečito (a neki možda i izgovaraju, kao u šali), u stilu „dokle ćete, deco, da se glupirate, kad će svadba“. 

Prijatelji s povlasticama bi trebalo da se viđaju povremeno i njihov odnos nije ekskluzivan. Ne bi trebalo da se pitate gde je kad nije sa vama i da se grčite od ljubomore na pomisao da se viđa sa nekom drugom. Trebalo bi da budete načisto sa tim i da mu pružite podršku, kao prijatelju, jer navijate za njega i želite mu sve najbolje. Bićete zbunjeni. Zar vas dvoje već nemate sve najbolje što se može imati u vezi – bliskost, intimu i uživanje sa nekim ko vam je najbolji prijatelj. Zar to nije definicija kvalitetnog odnosa? 

Comments