Same postavke što se tiče, izložba oslikava multifasetni, kompleksni pristup koji Michele neguje. Pristup kustoskinje je svakako bio sve samo ne konvencionalan. Kako i sama kaže, njena izložba je suprotstavljanje prošlosti i sadašnjosti. Želela je da predstavi istoriju Gucci brenda na živahan, razigran način, i da muzej postane neobično mesto koje inspiriše i isijava kreativnost i imaginaciju. Zajedno sa Alessandrom je radila na konceptu, u razvijanju i predstavljanju njegove estetike koja iako sasvim moderna i potpuno nova, ima snažan kontinuitet sa Gucci prošlošću.U Alessandrovom radu spojeni su prošlost, sadašnjost i budućnost u konstantnom, cirkularnom dijalogu, a Maria Luisa Frisa je uspela da to predstavi posetiocima na najefektniji način.
Ova izložba je arihvsko blago jedne modne kuće, koje je duhovito složeno sa elegancijom i humorom. Tako se uz kultne modne komade našao i bezbroj puta ponovljen Gucci logo sa kojim se višestruko eksperimentisalo.
S druge strane, najkitnjastiji komadi poslednjih kolekcija su postavljeni pored eksperimentalnih videa, dokazi Micheleovih bezbrojnih saradnji sa umetnicima i muzičarima. Kustoski dragulj u svakom smislu, ova izložba priča Gucci priču na sasvim nov način, fokusirajući se na suštinu brenda– da konstantno gradi i izsmišlja sebe iz početka, podsećajući na Ouroboros, mitsku zmiju koja guta svoj rep, u neprekidnom toku obnavljanja života i večnosti.
