Ove godine se dogodio izuzetno značajan preokret na pariskim pistama, budući da ma koliko impulsi mode odavde dolazili, i bili avangardni i inovativni, grad ipak važi za jedan od tradicionalnijih. Dok se ostatak industrije svojski trudi da piste ispuni što različitijim i raznobojnijim licima, dovodeći na scenu izuzetno autentične modele, ne može se reći da isti trend vlada u Francuskoj, i još bitnije modnoj prestonici, Parizu, posebno u vreme haute couture nedelje. Ma koliko napredan u modnom smislu, ovaj grad je uvek kaskao kada su različitosti u pitanju. Prećutna problematika je takva da se francuske kuće nadaju da će ih agencije snabdeti raznolikim line upom, a agencije kažu da nema dovoljno novca tj. zarade u haute coutureu da bi vredelo slati modele. Istina je verovatno da postoji manjak zainteresovanosti za promene, ali krug se tako vrti iz godine u godinu.
Ipak, ovaj put brendovi kao što su Valentino, Jean Paul Gaultier, Dior, Schiaparelli, i Armani mogu da se pohvale da su držali vođstvo kada je u pitanju angažovanje ne belih modela, uključujući i azijske i bliskoistočne modele, koji se mogu fino pobrojati. Maison Martin Margiela, Guo Pei, i Alexis Mabille nešto manje ali ipak primetno.
Bilo kako bilo ono što jeste pohvalno i primetno jeste da je došlo do promene čak i konačno i u haute coutureu.
