I bacaš se u to i više ne znaš da li uzlećeš dole ili se obrušavaš gore i znaš da si narkomančina jedna propala, zavisna od ushićenja – retke i egzotične droge, koju ne možeš nigde da nabaviš, ali možeš da je izmajndblouješ i to telom, srcem i dušom. I jebe ti se. Bukvalno i metaforički. Stalno ti se jebe i jebe ti se za sve.
Posle nekog vremena izloženosti sili ultimativne neravnoteže, počneš da se osećaš malo uznemireno. Da, vožnja je ludilo. Ali nije samo vožnja, sve je ludilo. Naročito to što hoćeš da veruješ da će ludilo potrajati, iako osećaš da ne može još dugo. To što ludilo moraš da hraniš ludilom, da bi ti potrajalo, a ti odjednom želiš normalne stvari, u okolnostima ludila. Zajednički život, brak, deca i ta takva prozaična scenarija, tebi izgledaju kao bajka, nadrealizam, čista umetnost.
Ali kako da se udaješ i rađaš decu nekome, samo zato što si zaljubljena i što osećaš tu telesnu srodnost i povezanost, kao da su vam srca srasla jedno za drugo? Kako da imaš nešto normalno sa nekim sa kim ne rasteš i ne razvijaš se, ko nije tvoja srodna duša, tvoj kosmički muž u svim tvojim životima i pojavnim oblicima, nego je samo luda vožnja? Već si se vozila tako, bila si zaljubljena, sećaš se? Čudila si se kako možeš toliko da voliš nekog ko te toliko povređuje i kako može da te povređuje neko ko tvrdi da te toliko voli i kako si shvatila da ta čudna hemija, ta organska veza, toplina i pripadnost, nisu stvarno ljubav, nego su to što jesu – hemija, organska povezanost, topla osećanja, zaljubljenost. Osnova koja ne može da podrži nikakvu gradnju, jer će se raspasti pod težinom bilo kakvog nagoveštaja stabilnosti i odgovornosti.
Tvoje srodno telo nije tvoja srodna duša. Sa njim je divno – u krevetu. I sve divno što razmenite, dešava se u zagrljaju i pod uticajem hemijskih isparenja kojima odišete. Kad se odvojite i udaljite, više ne znaš da postoji, prosto nisi sigurna. A on možda neće da se javi da te podseti, jer je zaboravio da postojiš, zato što mu nisi pod prstima.
Šta da radiš? Ništa, vozi se dok ti ne pozli i dok ne osetiš da ne možeš više i dok ne pomisliš da je neuznemirenost jedino što želiš u vezi i u životu. I nemoj misliti da nećeš više nikad hteti da doživiš to ludilo, hoćeš, prvom prilikom. Ne potcenjuj moć hemije, telesno ume da zaposedne duh.
“Postoje razna ludila, a neka su pravo uživanje” – što reče Bukovski.
Izvor fotografija: instagram.com/whiskyouth
Aleksina Đorđević
