Iskustvo sreće, zadovoljstva i radosti je kompleksno – poznajemo spokojstvo i neuznemirenost, stanje tihog zadovoljstva, stanje ispunjenosti, zadovoljstvo zbog obavljenog posla; poznajemo i nalet iznenadne radosti, strastvenu radost, euforiju, osećanje ganutosti u kojem plačemo od sreće… Sva ta radosna stanja praćena su odgovarajućom hemijom organizma – za burna i aktivna stanja radosti vezan je dopamin, a za smirenost i tihu sreću, serotonin.  

Serotonin je bitan za stanje stabilnosti, reguliše raspoloženje, utiče na pamćenje, socijalno ponašanje, seksualnost, koncentraciju i nivo radne energije.

Njegov nedostatak dovodi do lošeg raspoloženja, anksioznosti, umora, ukupnog pada energije, seksualne nezainteresovanosti, rasejanosti… Takođe, nedostatak ovog, uslovno rečeno, hormona, podstiče stvaranje opsesivnih misli – kad neprekidno razmišljamo o nekoj osobi koja nas fascinira ili kad ne možemo da se otresemo mračnih misli i strahovanja. 

View this post on Instagram

Swedish summer in my heart 💛

A post shared by Kenza Zouiten Subosic (@kenzas) on

Zato se u pristupu psihološkim poremećajima koriste lekovi – ponekad je potrebna podrška odgovarajuće hemije, da stvori podlogu za sticanje uvida i promenu perspektive. Serotonin je neurotransmiter koji prenosi impulse između nervnih ćelija, a u hormon se pretvara kada uđe u krvotok i nalazi se delom u našim organima, ali najvećim delom ostaje u mozgu, gde utiče na rad ćelija i prenosi informacije iz jednog dela mozga u drugi. 

Kada iskusimo povećanje nivoa serotonina, osećamo se obodreno, živahno i raspoloženo, imamo potrebu da usmerimo svoju energiju i zainteresovani smo za sve aktivne aspekte života. Održavanjem optimalnog nivoa serotonina, izbegavamo anksioznost i depresiju – mračna stanja ne mogu da nas uvuku i preplave, kada smo radosni i osećamo da je život zanimljiv i vredan življenja.  

Comments