Sad moram da se zapitam, šta muškarce boli (ona njima najdraža stvar) za to šta je koja radila, kome se poveravala i koliko je puta godišnje menjala partnere???
Kaže meni, tu skoro, drugarica: “Ne psuj pred njim i ponašaj se pristojno, on voli dame”. To što nije video kako se ukočih da bih pravilno sedela, kako koristim escajg ili držim čašu za vino nevažno je, ali kad mi nešto slučajno izleti to zasmeta? Pa, #@$%* mu njegovo, i ja sam od krvi i mesa. Ja ćutim kad on s vremena na vreme otpozdravi vršnjaka pred svima, al’ njega očito nervira kad ja popijem koju više (a to ne bi ni primetio da mi nije brojao čaše…). Šta ću kad sam kapacitet? Psst, to nikako ne izgovaraj, upoznati te sa majkom neće.
Izlaziš? Svaki drugi, treći dan? Imaš li ti roditelje? Imam, rekoh, a pomislih i oni su, lepoto moja, izlazili, samo su se to ranije zvale igranke. Dodala sam da fakultet ne zapostavljam, al’ mi se čini da taj deo nije pribeležio u mozak. Otkad je klub ili kafana postala greh? Je l’ to zato što je hostesa defilovala po separeima i zabavljala mnoge goste, a da joj nije u opisu radnog mesta ili igračica obrijana do glave širila noge ispred njih? Ne znam, znam samo da kad izađem sa drugaricama ne obraćam pažnju na klijentelu već igram do iznemoglosti. ‘Oćeš sa mnom? A da, sutra imaš obaveze.
Alkohol i cigare? E, to je šlag na tortu. Ubitačna kombinacija. Kad privodiš neku tamo, ne smeta ti što “obožava” viski i pije ga u enormnim količinama i ne smeta ti što će joj zafaliti pare za taksi kad krene kući (prošao noćni), a ni dinar nije dala za izlazak. Al’ zato ako same za sebe zarađujemo ili još studiramo pa nam roditelji daju, nervira te što se tim novcem ne počastimo samo cipelama, već i dobrim ručkom i flašom Gavi di Gavija.
