Istorija svakog pojedinačnog slučaja gubitka ili krađe privatnog porno snimka potvrdila je isto. Nijednoj od tih zvezda nije prišiveno skarletno slovo na grudi, karijere su im napredovale, a fanovi su stali u njihovu odbranu. “Sve smo Seve” glasio je štampani natpis na majicama koje su tinejdžerke 2005. godine nosile po Srbiji i Hrvatskoj. Svi volimo seks, svi upražnjavamo seks i svi možemo postati žrtve nečije zle namere čak i kada nam je sasvim jasno da to nismo. Zrno licemerja ipak je moralo da preživi u celokupnoj papazjaniji oko kućnih video-snimaka. Osim zlosrećnog Igora Tuđmana, niko, ni na Zapadu ni kod nas, nije priznao da je sam “pustio” domaću radinost u promet. Da li iz potrebe da se, po diktatu dvostrukih standarda, sačuva respektabilnost ili zbog svesti o tome da bi ta istina umanjila uživanje gledalaca voajera?
U svakom slučaju, vlasnici filmova te vrste postajali su popularniji nego što su to ranije bili, a isključivo je od njihovog umeća zavisilo kako će, što brže jer novi skandali stižu, iskoristiti trenutak i učvrstiti ili bar naplatiti aktuelnu medijsku pažnju. Zahvaljujući tome porno je kao fenomen stigao u srednje, a nažalost i osnovne škole, postao je ružna svakodnevica i bolno iznenađenje za publiku koja se na trenutak probudila. Onu istu publiku koja prati sve vesti u potrazi za sadržajem koji će životu dati smisao, i gleda sve porno klipove tragajući za zadovoljenjem znatiželje i niskih strasti. Kućni video-snimak obelodanio je svetu vlastite posledice koje su bile podesne jedino za crnu hroniku. Samo petnaestak godina ranije dečaci su u puberetu otkrivali svet video ili štampane pornografije i skupljali snagu kako da ih zatraže u video-klubovima ili kioscima savladavajući neprijatnost i stid. Danas eroteke nestaju u galopu, baš kao i DVD klubovi, jer je internet postao skladište svega postojećeg, i dozvoljenog i zvanično zabranjenog. Dobija se na “klik” i bez ikakvih prepreka. Praćeno željom da se isto pokuša, i to što pre.
Scene realnog seksa, obogaćene sa onoliko performansa koliko su to učesnici u stanju da pruže, postaju neprocenjive
Činjenica je da i sama predstava o seksu trpi korenite promene. Čin intime i uživanja u novim uslovima mora da zadovolji parametre savršenosti i izuzetnosti. Seks je igra za savršena tela, teren za obaranje i postavljanje ličnih rekorda, ali po ugledu na nekog drugog, način za osvajanje popularnosti i lake zarade. Samim tim poligon na kojem najviše zarađuju farmaceutska i fitnes indutrija. Rečima – industrija tela. Nekada pokrenuti željom i čarima otkrivanja, tinejdžeri su danas nakljukani cialisom i vijagrom zarad opsesije da budu što bolji u nečemu o čemu već sve znaju.
Mesto radnje, očekivano, trebalo bi da bude ili što luksuznije ili što neobičnije, od jahte na kojoj je svoje umeće snimala Severina do raskrsnice na Novom Beogradu, gde je policijska kamera uhvatila anonimni par siguran u to da je zaštićen od bilo čijeg pogleda. Ništa ne bi smelo da ostane na nivou svakodnevnog. Svakodnevno je nezanimljivo i dosadno. Jučerašnji šok danas je već viđen fazon. Repriza. Seks, u skladu s tim, pluta između spektakularnog i devijantnog, zabranjenog i nedostižnog, neočekivanog i nedozvoljenog.
Ranije samo kao proizvod za široku potrošnju, danas i kao trenutak međuljudske bliskoti i intime, seks nikada nije bio dalje od svoje suštinske lepote.
Milan Nikolić je mladić u godinama. Opredeljen za on line verziju života. Pisac koji je sa Parnasa prebegao na internet. Postao voljen tek kada je naučio da živi omražen. Neretko pogađa istinu zbog čega ga zasipaju poljupicima ili kamenjem. Kad ne piše – spava.
