Konjske uši, krzno pacova, krila svrake, pero labuda – možda se čini kao neki veštičji recept, ali reč je samo o delovima kolekcije Džes Iton (Jess Eaton).
U današnjem svetu kada je tržište pretrpano idejama, umetnicima i autorima, teško je izmisliti nešto novo i dosegnuti do željene slave. Uspeh se ne prašta, ali i ne pita za cenu.
Nekada se slava sticala zahvaljujući ljubavnoj poeziji, autentičnoj skulpturi ili izuzetnoj slici. Ipak, ta slava je često dolazila kasno, nakon života autora, pa je zato i tumačena kao uzaludna.
Danas slava traje kratko, a ljudi čine svašta ne bi li ubrali bar neki od plodova tog kratkotrajnog uspeha. Androgini modeli, omnipotentni klinci, antropomorfne životinje, hvatači zjala, jahači magle, Ginisovi rekorderi, neuke babe, samodeklamovani Spajdermeni i ostali kandidati postali su sinonim za paletu likova željnih pažnje. Zahvaljujući YouTubeu, konkurencija nikad nije bila jača.
Sledeća dama spojila je modu i uginule životinje, šokirala je mnoge, ostavila ih bez teksta, ali je uspela ono što bismo mogli nazvati i nemogućom misijom – dobila je svojih pet minuta slave. I što je najvažnije – svoj rad je uklopila u okvire onoga što zovemo etika u modnoj industriji.
Džes Iton je američka dizajnerka koja pravi odeću od krzna, perja i kože životinja pregaženih na putu, ubijenih za prehranu ili uginulih prirodnom smrću. Na taj način učinila je da sirote životinje nastave svoje fizičko postojanje u vidu ekstravagantnih šešira, haljina ili ogrtača, a sebi je obezbedila trenutak slave. Ona veruje da radi jednu humanu stvar, jer ne ubija životinje, čisti puteve i na kraju stvara “umetnost”. Mišljenja u vezi sa njenim kreacijama su podeljena: neki su oduševljeni spajanjem lepog i korisnog, dok drugi veruju da je reč o želji za pažnjom i da takva kolekcija nije preporučljiva za osobe sa slabim želucem.
Džes Iton je do sada predstavila dve kolekcije, među kojima se može naći i ogrlica od lobanja fazana, bolero od krzna belih pacova koje pojeo reptil njene prijateljice, šešir od krila svraka, kaiš od rebara i mnogi drugi pomalo “jezivi” komadi. Potom, odeća i aksesoar načinjen od mačijeg i krzna lame, pera galebova i labudova, pa čak i jedan ljudski grudni koš, poklon Medicinskog fakulteta.
Kontorverzna kreatorka brani svoju ideju činjenicom da se ljudima mora predočiti kako nesavesno odbacuju delove životinja koje ubijaju zbog prehrane. Meso životinja se jede, ali se krzno, perje, dlaka, koža, kosti – odbacuju. Za Džes je to potpuno neprihvatljivo i zato ona ističe upotrebnu vrednost odbačenih delova uginulih životinja.
Sablasno ili ne, Džes Iton je uspela da se nametne publici i učini svoj rad prepoznatljivim.
Nataša Delač voli ljude, smeh do suza, igranje igrica i prvu jutarnju kafu. Za nju najlepši je osećaj kada prvi put u godini vidi more. Obožava putovanja, čaroliju i čuda.