Otkad sam prvi put čula pesmu Robija Vilijamsa (Robbie Williams) “Bodies”, zapali su mi “za uvo” stihovi:
“All we’ve ever wanted is to look good naked hope that someone can take it.”
Kao i svako ljudsko biće, i ja mnogo razmišljam o lepoti, i težim joj, ali kada sam čula ove reči, prvi put sam ozbiljno razmislila o tome koliko smo zaista spremni da se žrtvujemo radi lepote?
“Nothing tastes as good as skinny feels” – Kejt Mos
Sigurno ne biste dobili isti odgovor da ovo pitanje postavite modelu, lekaru i pevačici. Modeli od svoje lepote žive, zarad nje žrtvuju sve. Lekar verovatno ne bi veoma ozbiljno shvatio vaše pitanje, jer je osnova njegovog života znanje i sposobnost. A pevačica? Pa, to već zavisi koja je u pitanju, ali činjenica je da je izgled veoma bitan i za ovu profesiju. Sve pevačice vole da izađu na scenu u prelepim kostimima i pored svojih raskošnih glasova pokažu i svoja jednako raskošna tela i lepotu.
Ma, u stvari, svi volimo da smo lepi, i svako ima svoju sliku savršene lepote. Neko je vidi u tetovažama, neko u pirsinzima, neko u dugim nogama, neko u najtanjem struku, neko u savršenom licu, neko u negovanoj kosi, neko u bujnom poprsju, neko u obloj zadnjici, neko u nabildovanom telu, neko pak u bolesno mršavom, neko u vitkom, ali retko ko u svom.
A zašto niko nije zadovoljan sobom? Znam, treba izvući najbolje iz sebe, i znam, i ja najviše mrzim kada mi neko kaže “treba biti prirodan” kada znam da bez pudera pre podne izgledam kao zombi, ali zašto su ljudi toliko nezadovoljni svojim izgledom, čak preterano?
Odgovor sam našla, reći ću vam iskreno, u svom omiljenom modnom časopisu.
I na TV-u.
I na bilbordima.
Na fotošopiranim slikama presavršenih devojaka koje mi se smeju u lice. Eto. Sad znate i vi. Jedini problem je što je ljudski mozak tako stvoren da mi, čak i ako znamo da su one kompjuterski usavršene i da nisu zapravo takve kao što izgledaju na toj slici kojoj se divimo, kad pogledamo u taj bilbord, ipak pomislimo: “Uf, kurva, hoću ja njenu kosu. Ili lice. Ili noge. Ili sise. Bože, zasto nisam tako savršena?” I padamo u bedak. Svako će u prvi mah poreći da misli ovo isto, ali uticaj medija veći je nego što mislimo, iako mi nismo svesni toga. Od malena smo naučeni da posmatramo određeni kalup lepote, pa i da sami težimo tom kalupu, umesto da stvaramo svoj oblik lepote. Priznajte, nije zanimljivo kada su svi isti, treba biti lep na svoj način.
Pametni ljudi kažu da lepota dolazi iznutra. Ja shvatam da dolazi iz ličnosti. I iz toga šta je ona. Spoljašnji izgled jednostavno reflektuje unutrašnju težnju. Nađite svoju lepotu. Ne ugrožavajte sebe, lepi ste, ako ne drugima, bar sigurno sebi, jer ste po svom ukusu napravljeni iako toga niste svesni. I ne kažem da ne treba da radite na sebi, naprotiv, izvucite svoj maksimum, ali do granice do koje to ne guši vas kao posebnu osobu. Pretvorite svoje mane u vrline, zavolite svoje telo, kao što sigurno volite svoju dušu. I videćete, bićete najlepši!
M. Z.
