Seks je moćan i važan oblik najneposrednije intimne komunikacije u partnerskom odnosu, a često se zloupotrebljava kao nagrada ili kazna. Ako je partner „dobar“ biće seksa, ako je „posebno dobar“ (ispunio nam je neku želju, ili pristao na nešto što mu ne odgovara) izaći ćemo mu u susret nekom posebnom seksualnom „uslugom“.
A ako „nije dobar“ kaznićemo ga uskraćivanjem seksa. Ova vrsta kontrole u seksu predstavlja manipulaciju i pasivnu agresiju, a prema nekim psiholozima čak i oblik zlostavljanja (kad se radi o uskraćivanju seksa). Onaj partner koji ima ovakvu distancu u odnosu na seks kao deo celovitog odnosa određuje koliko će seksa biti u odnosu i to ne rade samo žene (iako se smatra tipičnom ženskom manipulacijom) već i muškarci.
Postoje situacije kada jedan partner izbegava seks zbog fizičke indisponiranosti (bolesti, premora) ili zbog seksualne disfunkcije i stresa, ali u situaciji kada se odbijanjem seksa partner kažnjava, radi se o ponašanju koje je usvojeno kao posledica emotivnog zlostavljanja. Manipulisanje uskraćivanjem seksa deluje kao strategija, ali najčešće je kompulsivno i nesvesno i na pasivno agresivan način izražava ljutnju i bes. Partner koji uskraćuje seks neće otvoreno reći da je ljut i da ne želi seks, jer želi da kazni i povredi onog drugog – to bi odvelo u otvoren sukob ili razgovor koji bi onome ko manipuliše uskratio moć i satisfakciju kažnjavanja.
Odbijanje seksa obično se maskira uobičajenim izgovorima (umor, glavobolja, brige na poslu), ponekad partner jednostavno zaspi, ili spava u drugoj sobi, ili demonstrativno okreće leđa u krevetu (kao kad bi zalupio vratima) i ako se ovo ponašanje ustali, postaje obrazac kažnjavanja partnera. Samo što uskraćivanjem seksa manipulator ne kažnjava samo partnera, već i sebe – ovo je ekvivalentno izjavi „mene ovo boli koliko i tebe“ prilikom fizičkog kažnjavanja, koje je osoba možda iskusila u detinjstvu.
