Često, kažnjavanje odbijanjem seksa nema neki povod u realnosti, nego se sprovodi konstantno, čime se partneru šalje poruka da nije ono što smo mi mislili i želeli da bude, da smo razočarani, a sebe kažnjavamo time što ostajemo sa partnerom koga želimo da kažnjavamo, umesto da sa njim uživamo. Produženo odbijanje seksa neizostavno ograničava, smanjuje i uskraćuje i druge oblike telesnog izražavanja nežnosti i pripadnosti – izražavanja ljubavi.
Na kraju, odbacujući partnera i sami se osećamo odbačeno i usamljeno i zaglavljeno u problemu koji ne znamo kako da razrešimo. Osećanje odbačenosti koje namećemo partneru i sami sebi, teško se podnosi, narušava samopouzdanje i samopoštovanje i dovodi nas u poziciju da sumnjamo u sebe i da osećamo potrebu da tražimo potvrdu svoje privlačnosti i funkcionalnosti van odnosa.
Na svesnom nivou, partner koji uskraćuje seks aktivira odbrambene mehanizme koji mu „pomažu“ da održi distancu, da oseća manju potrebu za intimnom povezanošću.
Ukoliko je muškarac onaj koji kažnjava partnerku uskraćivanjem seksa, žena će, vođena ubeđenjem da su muškarci uvek željni seksa i primitivni, preispitivati svoju privlačnost i biće ubeđena da sa njom nešto nije u redu, da nije dovoljno ženstvena i atraktivna, sumnjaće u to da je partner voli i čak će sumnjati u njegovu seksualnost – ako su muškarci uvek spremni na seks, a njen nije, možda uopšte i ne voli žene, možda je gej.
Muškarac kome partnerka uskraćuje seks dovešće u pitanje svoju muževnost i osećaće se loše zbog sebe, jer će se suočavati sa sumnjom da su neprivlačni i odbojni, što je u našoj kulturi totalno neprihvatljivo – muškarac treba stalno da bude siguran u sebe iako ima višak kilograma, nizak je, dlakav, neatraktivan. U tom (prikirvenom) sukobu sa sobom (i sa partnerkom), akumuliraće i potiskivati mnogo besa.
Na osnovu usvojenih predrasuda, a kao posledica nedostatka komunikacije u odnosu, neznanja i odbijanja suočavanja, žena može da zaključi kako muškarca odbijanje i neće nešto povrediti, jer njemu je ionako stalo samo do seksa, ona mu, kao osoba i nije važna. Biće mu povređena sujeta, ali ne i osećanja.
Muškarac koji manipuliše uskraćivanjem seksa je iz istih razloga možda ubeđen da je ženama manje stalo do seksa, da su nezainteresovane i hladne, verovaće da njegovu partnerku odbijanje baš nešto i ne povređuje. I tako ostajemo odsečeni, odbačeni, povređeni i emotivno nedostupni, zatvoreni unutar svojih pogrešnih ubeđenja, besni i frustrirani, dok uporno bežimo od suočavanja, od razgovora, razumevanja i ljubavi – bez čega nije moguće pronaći izlaz iz ove situacije.
Brankica Milošević
