Hot topics

Jutarnji rituali koji će ti pomoći da se ponovo osetiš dobro u svojoj koži

Kupaći kostimi koje ćemo viđati svuda ovog leta

Kako da sprečiš bore koje nastaju kao posledica stresa?

Najbolji albumi u 2020. (do sada)

Ponekad je odustajanje od ljubavi čin ljubavi – prema sebi

Ljubavni horoskop za jun 2020.

Kako da sabotiraš sabotera u svojoj glavi

Saveti za negu problematične kože koji stvarno rade

Ideje za doručak po preporuci wellness eksperata

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Beogradske modne ilustracije

Period Mileninog školovanja na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu od 1923. do 1926. godine i Slikarskoj akademiji u Minhenu do 1928. godine, poklapa se vremenski sa manifestacijom stvaralačkog duha uslovljenog kataklizmom Prvog svetskog rata koji je iznedrio novi umetnički stil, ali i životni koncept – ar deko. Godine 1922. u kojoj se afirmiše garson izgled, a Milena dolazi u Beograd, održava se i kraljevsko venčanje kralja Aleksandra Karađorđevića i princeze Marije od Rumunije, buduće srpske kraljice. Naredne godine venčavaju se i knez Pavle i kneginja Olga. Budući da je Milena bila rod sa dinastijom Karađorđevića, a njena majka Danica pozvana da obavlja službu nadzornice na kraljevskom dvoru, umetnica je na dvoru živela od 1923. do 1926. godine. Upravo tada Milena se upoznaje sa visokom modom, čiji su glavni konzumenti kraljica Marija i kneginja Olga. Milenina karikatura kraljice Marije, nacrtana iz nekoliko poteza, sa svojim izduženim vratom podseća na Modiljijanijevu figuru, međutim uz par minđuša i vrlo izražajan pogled u kraljičinim očima, Milena je predstavlja kao elegantnu i stamenu ženu novog doba sa određenom dozom prkosa koja se primećuje i na ilustracijama za modnu kuću Redfern. Pored izloženosti kraljičinom i kneginjinom modnom ukusu, Milena interesovanje za modu razvija i na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu. Na Mileninim prvim akademskim ekskursima u svet modne ilustracije uočava se profesorski nadzor Dragoslava Stojanovića. Njene modne ilustracije koje nastaju na Stojanovićevim predavanjima karakteriše jednostavnost u izrazu, minimalan kolorit, umereni geometrizam i akcentovanje linija. Na seriji ilustracija koje prikazuju žensku glavu Milena se zapravo javlja kao stilista – hroničar, svedočeći o aktuelnim frizurama i kozmetičkim trendovima kao faktorima objave novog, vizuelnog i društvenog identiteta žene. Iskorak ka egzotičnom svojstven ar dekou prisutan je na našminkanim licima dama koja podražavaju estetiku japanskih grafika: beli puder, rumenilo na obrazima, tanko iscrtane obrve i usne našminkane u obliku srca intenzivnim crvenim karminom. Tzv. “vamp izgled” koji podrazumeva tamniju šminku, a koji Milena postepeno uvodi na ilustracijama iz 1926. biće popularizovan nešto kasnije ekspanzijom holivudske produkcije.

Pariske modne ilustracije

Obraćajući se Koko Šanel, u pismu iz juna 1925. francuski umetnik, Žan Kokto, piše: “Draga Koko, tvoj uspeh u oba sveta, svetu mode i svetu umetnosti, privukao je moju pažnju. Ti stvaraš modu po pravilima za koje se smatra da daju vrednost samo slikarima, muzičarima i pesnicima. Verujem da je esencija francuskog stila koju tražim u svim medijima tako očigledna u tvom radu.” Iz ovog pisma primećuje se važna karakteristika mode i umetnosti s kraja treće, i početka četvrte decenije prošlog veka, a to je potraga za novim kroz multimedijalno, koje spajajući dadaizam, nadrealizam i lične afinitete umetnika dekonstruiše ustaljene granice između, kako ih Koko to naziva, sveta mode i sveta umetnosti. Iako malobrojne, svega tri sačuvane modne ilustracije koje Milena stvara u Parizu svedoče o njenom neprestanom brisanju granica, ovog puta između nadrealizma, magijskog realizma, metafizičkog slikarstva, antičkog nasleđa, visoke mode i holivudskog kostima s početka tridesetih godina prošlog veka. Kada 1931. godine Milena prelazi u Pariz, nastaju i kultne modne fotografije koje svedoče o pozicioniranju Mileninih malobrojnih pariskih modnih ilustracija u okvire umetničkog i modnog miljea Pariza s početka četvrte decenije prošlog veka. Man Rej fotografiše Elzu Skjapareli u njenoj kreaciji koju je tehnikom Trompe-l’oei, podražavajući antičke draperije, oslikao dizajner enterijera Žan Dunan, dok Hojningen-Hjun fotografiše manekenku Sonju (Sonia Colmer) u haljini Madlene Vione, koja nalik antičkoj skulpturi graciozno pozira obmotana slojevima svile i krepa. Dok prva ilustracija parira Adrijanovom kostimu, na drugoj ilustraciji Milena kao da usvaja Bitonove reči, predstavljajući žensku figuru nalik antičkoj statui čiji dvodelni kostim siren kroja koji Milena konturira isprekidanom linijom doprinosi osećaju lebdenja i nedovršenosti. Treća ilustracija donosi malo elegantnije rešenje večernje haljine u stilu Patua i Šanel, sa sivim šarama i bledo ružičastom postavom. Što se tiče likovnog rešenja ovih ilustracija, one su u skladu sa estetikom ostatka dela koje Milena stvara u ovom periodu. Njih karakteriše “oštar i melodiozan crtež, razblažena, zadimljena, akvarelski prozirna boja koji nagoveštavaju ličnu ikonografiju i izraz”.

Njujorške modne ilustracije

Milenino bavljenje modnom ilustracijom, inicirano ar dekoom, a potom filtrirano kroz ar nuvo, metafizičko slikarstvo i magijski realizam, kulminiraće zrelom likovnošću i kompleksnijim kompozicionim rešenjima obogaćenim kasnim nadrealizmom i neoromantizmom, u poslednjoj fazi njenog stvaralaštva, tzv. “američkom periodu” u Njujorku, u koji Milena stiže brodom iz Francuske avgusta 1939. godine. Ilustracije koje nastaju do 1942. afirmišu modnu ilustraciju kao vid čiste umetnosti. Naslovljene su poetičnim, sanjalačkim naslovima poput Plave, zagasite i tamne tkanine, Poetične ružičaste i crvene ili Kupanje Venere. Motivi na njima, poput biste na ilustraciji Kalup lepote ili Degaove balerine i slikarske palete sa ilustracije Dizajn letnje obuće takođe sugerišu sintezu likovne umetnosti i mode. Da su one svojevrsni larpurlartizam koji afirmiše modu kao umetnost, a kojem su Krauninšild i Aga bili kao veliki pobornici likovne umetnosti skloni, svedoči i disparatnost između naslovne strane “Voga” u kom Milena prvi put objavljuje kao ilustrator i njene ilustracije koja zauzima celu stranicu. U odnosu na naslovnicu, fotografiju Antona Brula koja prikazuje ženske ruke, stilizovan naslov časopisa u kojem je nakit oblikovan u vidu slova, te podnaslov koji sugeriše da je broj koncipiran kao vodič za božićnu kupovinu, Milenina ilustracija Model večernje haljine javlja se kao samodovljno umetnička. Poput umetničkog dela redukovanog tako da se uklopi u magazinski format, gotovo uvek na jednoj strani časopisa, objavljuju se Milenine ilustracije u “Vogu”.

Naslovna fotografija: mizzi_baini, Instagram

Vladislava Milovanović

Editors choice