Prvi deo teksta možete pročitati ovde.
Na osnovu ličnog iskustva, mogu slobodno da kažem kako “skidanje” sa cigareta obeležavaju tri ključne faze. Na samom početku, uglavnom je reč o fizičkoj krizi. Telo reaguje burno, ali što je entuzijazam veći, ovaj mučni period lakše je izgurati do kraja.
U sledećoj fazi, organizam tek što je prestao da traži štetnu supstancu, uspeh je očigledan, i samopouzdanje je, naravno, na zavidnom nivou. U prilog ide i to što je cela situacija još uvek nova i nepoznata, pa je samim tim i motivacija da se istraje ogromna. Ovo je bez dileme najbolji deo čitavog procesa.
Sledi održavanje postignutih rezultata. Imaginarni vrh je osvojen, na nama je samo da izbegnemo neplanirani sunovrat u provaliju. Međutim, izazova kao da je sve manje, i u skladu sa tim, euforija postepeno opada. “Ništa strašno, kriziranje je prošlost, posao je ionako obavljen”, neki će možda pomisliti. I ja sam bila među njima. Velika greška!
Kako god, nakon skoro pet meseci apstiniranja, upalila sam cigaretu. Zašto? Zato što sam neočekivano upala u četvrtu fazu, za koju nisam bila pripremljena i čije sam postojanje tvrdoglavo negirala. Odjednom, počela sam intenzivno da razmišljam o svojim nekadašnjim čarobnim pomagalima. Glavnu ulogu su preuzela iskrivljena sećanja na momente u kojima je cigareta navodno imala moć da upotpuni posebne doživljaje. Zanimljivo je da mi nije nimalo nedostajala kada sam bila tužna. Nije mi bila potrebna ni u stresnim situacijama. Želela sam je isključivo u trenucima ludosti, kada se radujem, kada se cerekam, i kada sam srećna.
Sa sadašnje tačke gledišta, zapala sam u još jednu krizu koju je trebalo prevazići. Problem je bio u tome što se ona nije javila u svom klasičnom obliku, i ja je uopšte nisam prepoznala. U vezi sa tim, osećaj koji me je nedeljama proganjao ne bi se mogao definisati sa “Moram, ne mogu da izdržim!”. Recimo da bi rečenica “Volela bih da zapalim, mada nije neophodno” bila mnogo adekvatnija.
Ne, nisam odolela iskušenju. Ukus te prve cigarete bio je odvratan, ali mi ipak nije palo na pamet da je ugasim. Ništa neobično. Mozak rovitog nepušača vrlo dobro zna da će telo već sledeće paljenje bolje podneti. Izvitopereno poimanje zadovoljstva zaista navodi na sulude postupke. Griža savesti kratko traje, jer ostaje ubeđenje da ako smo jednom uspeli, uspećemo ponovo.
Možda nisam merodavna da dajem savete, ali ipak, verujem da se na osnovu mog, iako neuspelog, pokušaja može izvući nekoliko korisnih zaključaka.
Pravi trenutak ne postoji, postoji pravi razlog.
Svaki trenutak je pravi ako znate zbog čega tačno želite da ostavite cigarete. Nekima je sasvim dovoljno da kažu “Ova je bila poslednja. Više ne pušim zato što je to loše.” Ali nismo svi isti. I nije sve stvar jake volje. Ako precizno formulišete razlog , ako ga skroz razumete, i ako ga ne dovodite u pitanje čak ni posle beskonačnih analiza, na dobrom ste putu da ostvarite svoj cilj.
Pokušajte da uprkos fizičkoj krizi uživate u ostavljanju cigareta.
Što se više samosažaljevate i što više očajavate, to su veće šanse da dignete ruke nakon svega nekoliko dana. Potvrđeno u praksi, i pod tim ne mislim samo na svoje iskustvo.
Smatrajte da ste uspeli tek kada postanete ravnodušni prema cigaretama.
Ovo je bio moj najveći kamen spoticanja. Recimo da sam sve vreme bila previše oduševljena svojom novom personom koja više nije zavisna od cigareta. U redu je biti ponosan na postignute rezultate, pohvaliti se prijateljima, i eventualno podstaći neku osobu da sledi vaš primer. Ali obaveštavanje celog komšiluka, svih poznanika i šire familije, insistiranje da glavna tema svakog okupljanja bude faza u kojoj se trenutno nalazite, kao i ubeđivanje svakog pušača da su cigarete najveće zlo na planeti, definitivno nisu pokazatelji uspeha. To je samo druga krajnost, opsesija, odbrambeni mehanizam koji pravim nepušačima uopšte nije potreban.
Vanja Rajić – Komplikovana i neodlučna, i dalje bezuspešno pokušava da smanji dimenzije svojih ogromnih očekivanja. Uvek traži, često pronađe, brzo se zasiti. Jede sir i čokoladu, nema običaj da se moli, a najviše voli da bude budna dok ceo svet spava.
