Da, naravno. Samo, taj život je nekako više duhovnog oblika.
Mali broj ljudi sposobno je da umire od ljubavi, a još manjem broju stvarno i uspe da skončaju.
Ako ste ugledali ijednu afirmativnu reč u ovom uvodu, vreme je da se oslobodite iluzija.
O umiranju od ljubavi i zbog ljubavi mislim sve najgore.
Ko voli, obožava i crkava, taj ne voli sebe. Niti vidi da onaj drugi uopšte ne voli njega. To zbog čega umire prosto nije ljubav, nego nedostatak kiseonika. Jer, kome se ljubav ne uzvraća adekvatno, on se guši. A ako još nije nabavio bocu s kiseonikom i započeo terapiju izlečenja, crći će kao pas. Zbog pogrešno usmerene odanosti. Jednom rečju idiotski.
Od ljubavi se boluje, dok ne shvatite da to od čega bolujete uopšte nije ljubav. Onda vas ljubav izleči
Ako mislite da nema ljubavi posle ljubavi, onda uopšte ne znate ništa o prirodi ljubavi. Poznajete samo svoj položaj između čekića strasti i nakovnja nemogućnosti. Mislite da je ljubav to što ste prepuni osećanja, koliko plemenitih, toliko i neodrživih. Ali ako ipak umirete od ljubavi još uvek prepuni svih tih osećanja, to znači da ih patnja hrani i održava. Da ste lepo realizovali svoju ljubavnu vezu, osećanja ne bi bila tako jaka. Da ste voljeni, kao što volite, ne biste bili ludi od ljubavi. A da osoba za kojom odlepljujete ima makar deo vaših kapaciteta (za samouništenje), već bi se spržila na vašoj vatri.
Zapovest kaže (a zapovesti su za budale, kojima mora da se zapovedi da bi činile najosnovnije i najprostije) ljubi bližnjega svoga kao sebe samog.
Koji deo ove rečenice nije dovoljno bukvalan?
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
