Na skali ljubavnih košmara, preboljevanje nekoga koga ste strasno želeli, zamišljali ga i maštali o njemu, a ne samo da ga nikad niste pipnuli i poljubili, nego nikad i nećete, stoji bliže desetki nego preboljevanje prevaranta i izdajnika. Jer na kretena možete da budete ljuti, da ga mrzite, da mu se svetite i da na sto konkretnih načina potrošite destruktivni naboj, pa da se onda lepo pozabavite opraštanjem. Opraštanjem sebi što ste toliko uložile u vezu i verovale nekome ko vas u stvari ne voli i ne poštuje i opraštanje njemu što je takav kakav je. Teže je oprostiti sebi. Ali tu počinje odlaganje potrošenih emocija u fioku prošlosti i okretanje ka životu i radosti.
Međutim, kad vas neko naprosto nije hteo, ne možete ništa da mu zamerite. Nemate šta da mu opraštate. A sebi možete da nađete hiljadu i jednu primedbu i da se grizete iznutra i da ne možete sebi da oprostite ni za hiljadu godina. Što niste plavlji, mršaviji, nežniji, mlađi, sofisticiraniji, običniji ili neobičniji, zabavniji ili povučeniji, pametniji ili gluplji – što niste neko ko bi mu se dopao. Jer to što jeste, njemu se ne sviđa.
