Ne govorimo o ego – nivou, kad nekoga startujete i on vas odbije. Nego o tome kad nekog srećete i sve vam se više dopada i lepo možete da vas vidite zajedno i svakog dana se po malo zaljubljujete, dok ne dođete dotle da neprestano mislite na tu osobu, jedva čekate da je sretnete i sve vreme ste u drhtavici i naporu da izgledate što bolje i da joj se što više približite. I ta osoba je ljubazna prema vama i razgovara sa vama i uvažava vas, ali vi želite više od toga, a signali izostaju ili u silnoj nadi počinjete pogrešno da ih tumačite kao više od ljubaznosti i simpatije na ljudskom nivou.
I onda jednog dana ugledate tu osobu kako ide zagrljena sa nekom drugom osobom. I srce vam potone. Ili prosto ne možete više da izdržite taj naboj, ne želite više da tripujete i pitate tu osobu otvoreno da li bi se viđala sa vama, jer vam se čini da imate mnogo zajedničkog i da bi to moglo da bude veoma lepo, a ona vam pristojno objasni da ne oseća isto što i vi.
To je onaj momenat kad vam se oduzme nadanje. A sabere se sav naboj svega što ste zamišljali i što se prosto nikada neće desiti.
