Retko šta me iznervira toliko kao kad mi neko kaže da se smirim. To je kao kad asmatičaru kažeš da prestane da se guši ili čoveku sa reumom da prestanu da ga bole zglobovi. Prosto, anksioznost je stanje koje ide zajedno uz nemir. I to je sasvim normalno osećanje koje svako od nas nekad ima.
No, stvari su daleko ozbiljnije kada anksioznost toliko remeti život i toliko dugo traje da postane poremećaj. Osobama sa anksioznošću je često potrebna stručna pomoć u vidu psihoterapeuta ili psihijatra koji će prepisati terapiju ukoliko je to neophodno.
A evo šta bi svaka osoba sa anksioznošću volela da znaš. Dakle, kao prvo, nemoj da joj govoriš da se smiri, da ne paniči, da će sve proći, jer svi to veoma dobro znamo, ali to ne pomaže.
View this post on Instagram
Treba da znaš da nijedna osoba sa anksioznošću ne voli da brine. I ne stvara sve te drame u glavi zato što je zaludna, zato što joj je dosadno ili zato što ima iskrivljenu percepciju realnosti. Probaj da razumeš da će neko ko je anksiozan uvek brinuti, jer mu je, prosto, takav mozak. To su anksiozni poremećaji, što znači da je mozak tako ustrojen, da će naći uzrok za brigu, čak i da je sve u redu.
Anksioznost ne utiče samo na način razmišljanja, već i na telo. To se može videti po pokretima anksiozne osobe. Ona ne zna mirno da sedi, često mora da nešto “čačka” rukama, nervozno trese noge. A u toku samog anskioznog napada, često ima povišen broj otkucaja srca, plitko disanje, znojenje, hiperventilaciju, gušenje, plakanje… kod različitih osoba se drugačije manifestuje, ali u svakom slučaju, anksioznost se može primetiti govorom tela.
