Stanari zgrade broj 39 u Ulici braće Baruh shvatili su koliko su dobrosusedski odnosi važni, pa su se prijavili na konkurs “Najlepši ulaz” kako bi pobedili i osvojili simboličnu nagradu (tuje, seme i zemlju za cveće), ali i kako bi pokazali ostalim beogradskim stanarima da su dobre komšije ipak u modi. Konkurs je raspisan povodom Svetskog dana komšija. Ovaj praznik slavi se poslednjeg petka u mesecu maju i to već jedanaest godina, a osnovna ideja praznika jeste da nam se stavi do znanja da su i komšije ljudska bića, iako često odaju sasvim suprotan utisak.
Parižani su prvi imali inicijativu za ovakvu svetkovinu, koja se vrlo brzo proširila na ostale zemlje, što je ok, uzmemo li u obzir da je Pariz ipak po nekima centar sveta, ali i centar mode, pa se sve što odatle dolazi oberučke prihvata. Tako ni mi ne zaostajemo za svetskim trendovima, a naročito kada su praznici i povod za slavlje u pitanju, te su tako naše drage komšije obeležile ovaj svečani dan na razne načine. Neki su specijalno ovim povodom uredili ulaz u zgradu i baš se potrudili da svima pokažu kako komšiluk može da funkcioniše u miru i slozi kada “više sile” to zahtevaju od njega; neki su organizovali žurku ispred ulaza, a neki su pak samo pozvali omiljenog suseda na kaficu – bitno je da se ispoštuje simbolika praznika. Ako ništa drugo, neki su bar na trenutak zaboravili sve one nevolje koje jedan komšija, a naročito komšinica, mogu da vam natovare na vrat. Oni uvek znaju kada ste došli kući, ko vas je dovezao i u koliko sati, da li veš kačite drvenim ili plastičnim štipaljkama, a ako slučajno kačite drvenim – zašto baš drvenim, a ne plastičnim? A tu su i oni zlobni i vrlo niski komentari u stilu: “Videla sam te juče na stanici sa cigaretom u ruci, to si sigurno pridržala drugaričinu”, naravno, obavezno izgovoreno pred vašom mamom. Ima i onih koji idu u potpuno suludu krajnost, pa vam bacaju smeće na terasu, čupaju vam cveće jer su ljubomorni, ili vam jednostavno otruju psa. Umeju susedi i da pomognu, nije da nije, naročito kada pravite neku feštu na kojoj mogu besplatno da jedu i da piju; tada su vrlo prijemčivi i puni razumevanja, a kada se fešta završi, onda se oni skupe kod jednog od njih pa “ću-ću”, analiziraju danima do najsitnijeg detalja celokupan događaj. Umeju i da vam pošalju organe reda na vrata, jer su, naravno, zabrinuti za vašu bezbednost, pošto čuju buku iz vašeg stana. Ipak, sve to nije razlog da se susedi ne okupe i ne proslave ovaj dirljivi dan. Hteli-ne hteli, jedni bez drugih ne možemo.
Čovek je po definiciji društveno biće i biće zajednice, a komšija je po definiciji porodični prijatelj, osoba u koju imamo beskrajno poverenje, a ne neznanac iz lifta. Zbog toga su u belom svetu ustanovili da je mnogo bolje da sa tim neznancem iz lifta budete u prijateljskim, nego u neprijateljskim odnosima, kako vas ne bi ostavio da istrunete u tom istom liftu koji će kad-tad morati da se zaglavi – sa vama u njemu. S obzirom na surovu činjenicu da su ljudi postali vrlo otuđeni i asocijalni, te zauzeti i užurbani, neko se dosetio da na listu svih mogućih i nemogućih svetskih praznika uvrsti i Dan komšija, kako biste konačno saznali ko vam baca đubre na terasu, ko vas je prijavio policiji zbog buke, ko vas je cinkario kod mame… Imate pravo da znate! Ustav Republike Srbije garantuje vam pravo da budete informisani. Kada ostvarite svoje građansko pravo da znate istinu, možda i uvidite da su vaši susedi zapravo jako fini i ljubazni i (što da ne?) sklopite pakt sa njima da se i vi sledeće godine prijavite na konkurs za “Najlepši ulaz”. Zašto su ovi iz Braće Baruh br. 39 bolji od vas?
Umalo da ne spomenem čuvenu narodnu umotvorinu “da komšiji crkne krava”. Nisu naši preci pustili ovu misao da tek tako leti kroz generacije, možda su želeli da nas upozore da nije svaki komšija dobar komšija. Imajte to na umu i dok sređujete ulaz u zgradu.
Marija Ivanov je studentkinja novinarstva i veliko dete, koje odbija da odraste. Možda ponekad ne zna šta hoće, ali uvek zna šta neće. Ona živi svoj život i pušta druge da rade to isto.
