Suva, masna, dehidrirana ili osetljiva koža? Ovo će biti tvoj novi najbolji #SKINCARE prijatelj!

Šta žene u tridesetim rade bolje od žena u dvadesetim?

Ovako to rade influenserke: Ovu beauty rutinu za negu kože lica moraš i ti da probaš!

Otkrivamo: Najinstagramičniji restoran u Beogradu

Koji PINK koktel treba da postane tvoje zaštitno piće? Reši KVIZ i saznaj!

Zašto vitamin C u službi lepe i negovane kože nikada neće izaći iz mode?

Laki načini da “one dane” učiniš manje stresnim i napornim

Radiš kao freelancer? Pronašli smo mesto koje će postati tvoja nova omiljena dnevna “kancelarija”!

Bobbi Brown u Srbiji: Pogledaj KO je sve bio na promociji čuvenog makeup brenda!

Ovo su OSOBINE muškarca sa kojim će SVE biti moguće!

9107 lude godine 02 foto privatni album cl Imamo li mi danas vitezove?

Boba i Marija iz Žikine dinastije

Slušajući intervju sa jednom od naših poznatih spisateljica, pažnju mi privlači njena izjava da se u vreme naših roditelja znalo ko je vitez, a ko baraba; a da su se teret i odgovornost preuzimali isključivo na sebe, kada se odlučivalo da se bude vitez ili baraba, pa se nešto pitam: imamo li mi uopšte vitezove?

Taj sistem vrednosti, o kome još samo možemo čuti u bajkama naših roditelja, zvuči potpuno neprirodno.

Kao, svi su bili složni, kao, nije bilo licemerja, laži i prevare; kao, cvetalo je samo drugarstvo, nije bilo trudnih tinejdžerki i abortusa, držali su se samo za ruke i gledali u zvezde; kao, radili su pošteno; kao, posle završene škole odmah su dobijali posao; kao, dobijali su stanove (ko li im ih je poklanjao?); kao, kriminal nije postojao.

Kao, sve što danas ne valja – toga u njihovo vreme nije bilo! Kao, cenio si se po onome što znaš, a ne po onome što imaš!

Pa gde to? Ovde, ne verujem! Gde su nestali svi ti pošteni i radni ljudi? Zašto nas sada više interesuje ima li neka kvazipevačica celulita i koja kola voze vajni političari od toga da naši studenti Elektrotehničkog fakulteta osvajaju priznanja na međunarodnim takmičenjima? Zašto isti ti roditelji daju i po 500 evra za matursko veče svoje dece, kada ih uče da je najvažnije ono što znaš, a ne ono što imaš?

A možda mi i imamo vitezove, one male, poštene, vredne i pametne ljude, ali oni nisu više nikome interesantni, kao da ih se stidimo jer su dosadni i izazivaju osećaj griže savesti. Možda su tu negde oko nas i čekaju druga, bolja vremena da nam pokažu da ima nade.


Anja Križan je studentkinja novinarstva, večni sanjar, romantik i hedonista, zarobljena u sopstvenoj bajci. Njena izražena intuicija i želja da svet bude bolji i lepši vodi njene reči po papiru. Voli iskrenost, dobrotu, neiskvarenost. Ne voli laž, diskriminaciju i agresivnu glupost.

Editors choice