Uživala sam da mislim kako sam posebna i kako samo ja mogu da jedem istovremeno slatko i slano i kako sam samo ja kao mala uzimala dezodorans i smišljala stihove nove, nažalost, turbo-folk, pesme. A onda su stigle društvene mreže i shvatila sam da je bar još nekoliko hiljada ljudi radilo iste stvari kao i ja. Razočaranje, ali i olakšanje. Nisam usamljeni slučaj.
Sada su naučnici odlučili da nas još malo razlože i pokažu da smo još jednostavniji nego što smo mislili. Sa šest, spadosmo na četiri emocije. Institut neurologije i psihologije Univerziteta u Glazgovu došao je do zaključka da facijalne ekspresije koje oslikavaju strah/iznenađenje i bes/gađenje zapravo jako liče jedna na drugu. Tako su sreća, iznenađenje, strah, gađenje, bes i tuga nastavili razvoj karijere bez dva člana.
Naučnici su to otkrili tako što su pitali ljude da posmatraju kompjuterski generisane facijalne ekspresije i tražili da ih rasporede u šest kolona. Učesnici istraživanja mahom su mešali dva para. Pri ranom ispoljavanju besa ili gađenja, u oba slučaja dolazi do mrštenja nosa, a kod iznenađenja ili straha, obrve se podignu. Nakon prve reakcije, parovi emocija se razdvajaju i prestaju da liče.
Parovi strah/iznenađenost i bes/gađenje imaju slične članove
Ovo posmatranje ukazalo je na to da su se najnovije dve emocije razvile usled društvenih, a ne bioloških potreba, što bi značilo da je kolutanje očiju na – Je l’ možeš još samo ovo da uradiš? u istoj ravni sa – Ma, da li je moguće da je ona to rekla!
Na taj način istraživači su došli do teze da su preostale četiri osnovne emocije i da su bile prisutne kod našh predaka, a zatim su se naredne dve razvile zbog potrebe da se iznenadimo kad čujemo zaista glupu izjavu ili jedemo boraniju za ručak – bljak ! Našim precima je brza komunikacija u tišini mogla da spasi život i oslobodi neprijatelja, a nas danas možda nekog neželjenog društva.
