Jasno vam je da se od praktikovanja propisanog seksa osećate idiotski i da zapravo narušavate prijatan i opušten odnos koji inače imate sa partnerom.
Loš seks vas natera da preispitate sve koncepte. I one koje sami uzgajate i one koji se nude na svakom koraku.
Možda seks u toj vezi, takvoj kakva je, zaista nije važan. Dešava se s vremena na vreme, verovatno zato što oboje mislite da tako da treba, inače biste bili potpuno zadovoljni samo platonskim odnosom. Možete li to da priznate sebi? A jedno drugom? Ako možete, na redu je sledeći sloj ljute istinitosti. Stalo vam je do partnera, želite da sačuvate taj jedinstveni odnos, ali stalo vam je i do seksa. Bili biste najsrećniji da taj seks koji vam je potreban i nedostaje vam imate sa njim, ali sa njim ne možete imati takav seks, to ste raščistili. Dakle, šta je sledeće? Pronaći nekog za seks, sa blagoslovom partnera? Da li je vaš odnos toliko zreo i pun poverenja?
Druga opcija je da i to razmotrite najpoštenije moguće i shvatite da ćete morati da krijete vanpartnersku seksualnu vezu, ako do nje uopšte dođe.
Ovakva suočavanja su blagotvorna. I ne znače da ste vi sada napravili strategiju i krenuli u lov, nego da ste se opustili po pitanju koncepta. Jer, ako ste mislili da je partnerstvo mesto gde morate kompletno da zadovoljite sve svoje potrebe i da ako se to ne dešava, onda morate da tražite kompletnije partnerstvo, shvatili ste da ne morate ništa. Pogotovu ne morate da se povinujete konceptima veze i imperativima seksualnosti, koji nisu ništa drugo, nešto društvene konvencije.
Ne morate baš ništa da glumite i ne morate da budete neko drugi, da bi vam bilo dobro baš tako kako vam je.
