Juče je u Beogradu, posle duge i teške bolesti, u 76. godini života preminuo jedan od najboljih srpskih sportskih novinara, doajen ove profesije, Marko Marković.
Rođen je u Leskovcu 1935. godine. Novinarstvom se bavio od 1957. godine, a najsvetlije trenutke karijere proveo je u Radio-televiziji Beograd, od 1962. do 1995. Tada je prešao na TV Pink, gde je bio urednik sportske redakcije, a u poslednje vreme jako retko je dolazio na posao zbog bolesti.
Počeo je kao dopisnik Radio Prištine iz Beograda, a uz rad na televiziji, bio je i sportski saradnik i komentator Radio Beograda do 1992. godine. Izveštavao je sa ukupno 40 evropskih i svetskih šampionata i Olimpijskih igara. Klupskih mečeva bilo je na stotine, dok je na radiju prenosio preko 2,000 utakmica, što košarkaških, što fudbalskih.
Bio je autor i voditelj kultne emisije “Indirekt” od 1972. Svake večeri tokom 23 godine gledaoci su se masovno okupljali ispred malih ekrana da bi čuli Markovo “dobro veče” i uživali u neponovljivim trenucima. Takođe će ostati upamćen i kao pokretač emisija “Sportski pregled” i “Sportska subota”, dok je na TV Pinku pokrenuo emisiju “Sporno”. Pored toga što je bio odgovorni urednik Sportskog programa TV Beograda i Sportskog programa RTS-a, bio je i predsednik Udruženja sportskih novinara SRJ. Uz šest monografija, uradio je i veliki broj intervjua.
Dobitnik je nagrade “Svetozar Marković”, koju dodeljuje Udruženje novinara Srbije, “Oktobarske nagrade Beograda”, kao i “Nagrade za životno delo”, koju mu je dodelilo Udruženje sportskih novinara Srbije.
Marko je do kraja karijere poslu prilazio sa istom voljom i željom kao i prvog dana. Svi ćemo ga pamtiti po njegovoj pojavi u različitim džemperima, njegovom zaštitnom znaku, kao i sjajnom glasu i dikciji. Kolika je veličina bio, pokazuje odgovor na pitanje koje su mu mnogi postavljali tokom godina, a to je – za koga navija? Odgovor je uvek bio isti: “Za leskovačku ‘Dubočicu’.” Gospodine Markoviću, bili ste i ostaćete uzor mnogima, meni svakako jeste. Počivajte u miru.
Radoslav Rade Jokić je diplomirani sportski novinar, bivši košarkaš, obožava sport, bilo to gledanje ili bavljenje istim. Slobodno vreme posvećuje bliskim ljudima, kao i rekreaciji, pisanju, čitanju… Muzika ga opušta i motiviše. Zavisnik od komunikacije sa ljudima, ne voli samoću i tišinu. Kako i sam kaže ”nikada ga ne drži mesto”, čovek je ”od akcije”, a Beograd je pravo mesto za njega jer mu pruža sve što mu treba.
