Ne sećam se da li sam nešto razgovarala sa njima, ne sećam se ko je sve bio prisutan (veliki je to bio sto i bilo je sigurno desetak ljudi oko njega), sećam se samo njihovih lica, njihovog prijatnog i neusiljenog ponašanja, toga kako su se osmehivali jedno drugom i ćaskali sa svima, o svemu. Sedela sam tačno preko puta Milene, i koliko god da sam se divila Draganu, koji je bio i do kraja ostao pravi šarmer i frajerčina, veći su utisak ostavile na mene njene oči. Upila sam svaki pogled koji mi je uputila i sada jasno vidim pred sobom njeno lice, osmeh i iskre u očima. Ista je kao u filmovima, mislila sam, u stvari, još je lepša. A koliko god ona stvarno bila plava, zelenooka krhka lepotica, nalik na neku šumsku vilu, sva ta lepota je prosto zračila iznutra i zasenjivala njenu kosu i njenu slavu i taj čudesan slučaj da imam prilike da to posmatram iz najbliže blizine. Gledala sam pred sobom divnu ženu, velikog čoveka, humanu, emotivnu, bistru kao bistar potok, koja je zračila toplinom i njome obavijala i povezivala to nemoguće društvo za stolom. Činila je da svi budu prijatni, nasmešeni, smireni, topli, razgovorljivi, ni jednog momenta ništa nije bilo napeto i čudno, a nespretnosti su se prevazilazile tako što su ona i Dragan uskakali (i dopunjavali se) sa šaljivim primedbama i šarmantnim komentarima.
Otmenost, to je kad umeš da se ponašaš u svim situacijama, ne zato što poznaješ etikeciju, nego zato što ti je sve normalno i razumljivo, jer si čovek normalan i pun razumevanja. Milena je bila dama, iako ničim to nije nametala ni isticala, to je bila prosto jedna mala uloga, dodeljena osobi tako plemenitoj i divnoj, koja u tom damstvu nije morala da pravi nikakav ustupak i ništa da glumi. I imala je pored sebe dostojnog partnera, do kraja.
Zaista sam počastvovana što nosim u srcu to sećanje i što sam na trenutak bila svedok veličine dvoje velikih ljudi, Milene i Dragana, koji će nam nedostajati zauvek.
Izvor fotografija: instagram.com
Naslovna fotografija: instagram.com/ivona2202
Aleksina Đorđević
