“Daj sebi pauzu. Predahni, prestani da lupaš glavom o zid. Svi greše. Niko ne dolazi na ovaj svet sa uputstvom za upotrebu i instrukcijama kako da sve vreme postupa ispravno i da izbegne svaku grešku. Neuspeh je deo kreiranja ispunjavajućeg života. Svako iskustvo je vredno proživljavanja, ne opiri se i ne krivi sebe – nije predviđeno da to iskustvo bude prijatno, ali kad prođeš kroz njega, to je oslobađajuće. Onda znaš kako da preživiš.”
“Umiri svoje misli. Isključi ih. Na praznom ekranu svog uma projektuj slike postignuća, zadovoljstva, uspeha i sreće koja predstoji. Jer sigurno predstoji, kao što je sigurno da sunce ujutru izlazi, iako se ne vidi od oblaka.”
“Veruj u sebe. U tom poverenju, dopusti sebi da boluješ i odboluješ. Sklupčaj se u mraku i slušaj psihodeličnu muziku. Odigraj do kraja taj strah, očaj, poniženje. Nemoj lizati ranu, dok krv ne prestane da curi. Budi sto posto prisutna u užasu svog mraka. Kad ugledaš najmanji tračak svetlosti, potrčaćeš ka njemu i bićeš svesna da više od svega želiš da živiš i da opet osećaš opojnost čiste radosti disanja.”
“Potrebno je neko vreme da se isceliš i da opet postaneš sposobna da osećaš radost i da sa žarom daješ svoj doprinos svetu. Za to vreme se povuci koliko možeš, često meditiraj, lezi i samo diši, osluškuj svoje srce, osećaj svoje telo. Prisutna si, živa si, život je čudesna sila koja će te opet postaviti na noge i poželećeš da igraš, skačeš, trčiš…”
