Od prvog trenutka kada otkriješ svet zaljubljivanja, emotivnih odnosa i svih tih divnih muško-ženskih stvari koje odrastanje donosi, tvoj status veze postaje nešto što te u velikoj meri definiše kao osobu. Znam, glupo je, ali je tako. Na primer, kada sam ja bila osnovna škola (što nije bilo tako davno budući da mi je sada 25), ako neka devojčica nije imala dečka ona automatski nije bila kul, bila je dosadna i neko sa kim nemaš šta da radiš i o čemu da pričaš. Devojčice koje su imale dečka bile su kao velike, bile su kul u očima svih drugarica, glavne učiteljice života koje si u tom trenutku mogao da imaš. Danas je možda kul da budeš solo, ali samo ako si i ti kul sa tim, odnosno, nisi isfrustrirana devojka koja, ko šta radi, samo hejtuje muški rod jer ju je neko u prošlosti nasamario. Danas, ako si u vezi, kao da propuštaš život – aha, dugo si sa dečkom, to je to, kad će svadba, kad će dete? Zapravo, više ni sama ne znam šta je kul, a šta nije, šta je društveno prihvatljivo, a šta ne, iako znam da sve zavisi od osobe do osobe i onoga što ona želi da uradi sa svojim životom. Ono što je sigurno jeste činjenica da stereotipi postoje, kom god “klanu” da pripadaš – solo devojkama ili “udatim” devojkama.
Ipak, ako je sudeći prema zanimljiim istraživanjima koja sprovode psiholozi kada im je verovatno dosadno, singl osobe se i dan-danas susreću sa mnogo više problema nego osobe u vezi ili braku, a problem potiče upravo od tih emotivno ispunjenih. Otuda i pojava zvana “singlism” koja, ne, nije izmišljotina milenijalaca, već ozbiljan problem o kojem se ne govori ili se pak govori sa podsmehom.
“Singlism” je stigmatizacija odraslih osoba koje su singl. Otuda i ovaj naziv. Uključuje negativne stereotipe i diskriminaciju prema osobama koje nisu u vezi i to obično od strane onih koji su u vezi. Navodno, smatra se da singl osobe propuštaju mnogo time što nisu u vezi, kao da ne znaju šta je stvarno smisao života i, prosto, svi se pitaju kako one uopšte mogu da žive?! Eto, kažem ti, status veze te zaista definiše kao osobu!
