Ana Vasiljević je naša poznata modna dizajnerka koja je, između ostalog, i koordinator smera za modni dizajn na Univerzitetu Metropolitan. Za naš magazin, Ana objašnjava koliko ima sličnosti između uloge dizajnera i pedagoga i koliko je teorijsko znanje o modi važno da bi se dobro radilo u praksi. Takođe, ova mlada dizajnerka otkriva sa kojim izazovima se susreće u radu i koliko je iskustvo važno u izgradnji sopstvenog stila kreiranja.
WANNABE MAGAZINE: Svake godine se na Univerzitetu Metropolitan održava takmičenje “Metropolitan talenat”, a pobednici dobijaju stipendiju za školovanje na ovom fakultetu. Šta studenti mogu da očekuju od smera Modni dizajn, čiji si ti koordinator?
ANA VASILJEVIĆ: Mislim da je do sada, za nepune četiri godine, smer Modni dizajn stekao reputaciju zaista kvalitetnog rada, a u prilog tome govore i uspesi naših studentskih preznetacija na prestižnim modnim manifestacijama poput Belgrade Fashion Week-a ili Serbia Fashion Week-a. Dakle, naporan rad, moram priznati, uvek se isplati jer smo u tome, kako studenti, tako i profesori koji pokušavaju da, pre svega svojim iskustvom ali i po uzoru na svetske modne škole, izvedu na put kvalitetne modne kreativce. Zadatak u uslovima u kojima živimo nije lak, ali mislim da, kada se želi kvalitet, tu nema mnogo kompromisa, koristite sve resurse onoga što vam sredina pruža uz svoj kreativni potencijal koji, čini mi se da baš tu dolazi do izražaja, jer morate od sebe da date i više od maksimuma, kako bi ste bili u toku sa onim što rade studenti na školama u Njujorku, Parizu itd. Na kraju krajeva, neki od priznatih modnih kreativaca uspešno se bave modom i u svetu, što nam negde daje još veću motivaciju za rad sa mladim ljudima. Stvari u modnom svetu su danas takve da, verovali ili ne, svi imaju šansu, samo je stvar želje, jasnog cilja i upornosti. Mladi modni talenti su veoma traženi i više nije važno odakle dolazite, već šta imate da ponudite.
Kako izgleda rad sa studentima? Da li ti je teža uloga profesora i pedagoga ili modnog dizajnera?
Teško je opisati tačno takav odnos jer je on isprepleten, sa mnogo detalja i karaktera. Jednom sam već izjavila da je je to zapravo uzajamno davanje jer mi njima prenosimo ono što znamo, a oni to obogaćuju svojom interpretacijom. U tom smislu, nije baš lako izmeriti težinu uloga pedagoga ili modnog dizajnera. Jedino što im je zajedničko je to što su veoma zahtevne, lepe i ponekad pomalo iscrpljujuće, jer se u svemu tome emotivno, kreativno i psihički maksimalno dajete. Bar je tako kod mene. Sve to sa sobom nosi i odgovornost, jer im vi otvarate, na neki način, vrata modnog sveta, a za neke je to potpuno novo iskustvo.
Šta je najvažnije čime studenti treba da ovladaju nakon studija modnog dizajna na Metropolitan Univerzitetu?
Pored nekih tehničkih veština izrade i modelovanja odeće, ilustracije, dizajna tekstila i teorijskog dela koji je deo opšteg obrazovanja ali i modne kulture, čeka ih umeće organizacije i razumevanje samog posla, kao i odgovornosti koju će imati bilo da rade za nekoga ili samostalno. Mnogi ponekad imaju problem sa tim, ali to je i donekle u skladu sa godinama koje imaju. Ipak, bez obzira na godine, motivacija i odgovornost kao i konstantan ritam stvaranja je nešto sa čime se vrlo brzo suočavaju. Ukoliko modu zaista vole iskreno i posvećeno, sigurna sam da im zahtevni zadaci iz modnog dizajna, gde se stvaraju modne kolekcije u raznim kategorijama, ili modelovanja odeće neće pasti teško. Modu morate da osećate i volite zaista mnogo jer u protivnom sve što se radi biće vam, moram priznati, teško. Ali, sigurna sam da studiranje mode i biraju oni koji to zaista žele, u mom slučaju je bar bilo tako. Dakle, ovladaće znanjem kako iz oblasti grafičkog dizajna, fotografije, marketinga i sl, tako i iz svih neophodnih oblasti u vezi sa modom, kako bi po završetku sa razumevanjem mogli da se upuste u profesionalnu modnu avanturu.
