Da li je teorija podjednako važna kao i praksa ili je ipak za ovu struku važnije kako se studenti pokazuju “na delu”?
Ja zastupam ideju da je jednako važno i zbog toga se naši studenti već od prvog semestra suočavaju sa zadacima u 3D modelima u prirodnoj veličini, kao i mnogim zadacima praktičnog tipa. Teorija prosto sama po sebi nije efikasna, jer moda je grana primenje umetnosti, i dok studenti ne osete tkaninu, model i sve ono što ih interesuje u opipljivoj materiji i na stvarnom terenu, nekako mi se čini da su mladi kreativci malo i demotivisani. Neki se možda neće složiti sa mnom, ali naravno da ne mislim da se bez teorije može, naprotiv, postoje stvari koje se moraju na početku objasniti. Ipak, praktičan deo upotpunjuje priču i daje joj pravi smisao.
Čemu ti najviše pažnje posvećuješ kada predaješ?
Razumevanju onoga što pokazujem i govorim. Moja predavanja su interaktivnog tipa, vrlo često praćena diskusijom, jer želim da studenti zaista shvate ono čime se bavimo. Ujedno, samim tim što i sami učestvuju u predavanju, bolje i pamte. Vrlo često im govorim o iskustvima kako ne bi idealizovali modni svet, ali i kako bi im približila isti. Sve to ih na početku fascinira i imaju dosta pitanja. Volim pitanja, naročito ona koja i mene teraju na dalje razmišljanje.
Koliko je važno da studenti modnog dizajna izgrađuju svoj jedinstveni stil po kome će biti prepoznatljivi? Da li ih pre savetuješ da se vode takvim svojim unutrašnjim osećajima ili da slede već utvrđena pravila?
Mislim da na početku bez iskustva nije moguće imati u potpunosti izgrađen stil. Oni su istraživači željni znanja, proći će godine i dosta promena kada budu bili na putu da izgrade sebe kao dizajnera, a iskreno mislim da poptuna izgradnja stila nije moguća. To se radi ceo život. Lično, tražim od njih da se igraju i eksperimentišu, da stalno idu korak dalje, da istražuju sebe stalno i da stalno podižu lestvicu kreativnog kretanja. Moda jeste umetnost, i u tom smislu vrlo je osećajna i zahtevna, dakle, kako rastemo i sazrevamo, tako se i taj osećaj gradi. Protivnik sam kopiranja i traženja dizajnerskih uzora bez razumevanja pozadine rada istih. Takođe, moda je promenjiva tako da neka klasična pravila mode ne postoje. Ukoliko se već “inspirišete” dizajnerima, čega sam ja opet da ponovim protivnik, onda ipak morate da razumete zašto, kako i čime se vodi cela priča. Bez toga i sama rešenja su prilično bezlična. Možda će vaš dizajn na kraju i ličiti na nečiji poznatiji, ali suština je da vi prema sebi budete iskreni i jasni zašto ste nešto uradili ili napravili.
Koliko Metropolitan budućim modnim dizajnerima pruža priliku da izlažu svoje kreacije kako bi bili zapaženi?
Metropolitan i Modni dizajn su samo prošle školske godine imali oko 10 izlaganja kako na BAFE-u, Belgrade Fashion Week-u i Serbian Fashion Week-u. Uz dodatne izložbe smatram da je to dosta prostora da se mladi talneti iskažu i pokažu. Imali smo dve godine finaliste na FTDC-u Serbian Fashion Week-a, postavke koje su izazivale veliku pažnju na prestižnim manifestacijama. Sve u svemu, zadovoljni smo.
Šta za tebe predstavlja modni dizajn?
Ljubav, strast, energiju, istraživanje, ali i posao i odgovornost. Ja sam, najjednostavnije rečeno, profesionalac u oblasti dizajna, sada već godinama zaljubljen u svoj posao. Ima tu uspona i padova, ali svaki put me nešto iznova pokrene. Ne bih znala da vam objasnim tačno kako, osim da kažem da iskreno volim to što radim.
